Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

XXXII 3 у л (пред б, б, кг, п), н. п. рпб.ъіі (и]есто рпь'іи), зарукав.ъе (м]есшо з а р у к а в ] е), 6 е з у м л е (міесшо безуміе), коп.ъе (міесшо к о п] е) и ш. д. л — д>, н. п. м о л и ш и, м о л> е н ; с о л и ш и , с о л> е н ; к р п л о , окриье; весело, веселе н ш. д. Кад л дође накра] слога, онда се претвори у о, н. п. пратилац, прашиода; и и с а о , писала; кош а о, котла; колац, кода (міесшо к б о ц а , као и с 3, в о, со' ко, м]есшо с б о , б б о , сбкоо; )а се опомшьем само у по тм о о два о да се нзговараіу); грло, гръоде; село, сеоце, сеоски и ш. д. осим йекорі риіечи, особяшо туђц, или коіе се рідетво говоре, н. п. тоболад, тоболда (а не тобода); силни; б и і е л, циІел (говорное и 6 иі о, ди]о, а у Рес. и у Срем- наріечіду само бео, део); Єиіелад, биіелда; дп]’елад, ціі]елда ; ђаволски, анђелски ; болта, алал, султан, кашнл, мезил, алк а, алв а и ш. д. А у-ђёко}їйя се риіечма говори обадво]'е (и л и о), н. п. прпіестол и пр и ] е с т о; анђелп анђео; волна и ббнав т, д. И — в, н. п. шама, шавнида; рамо, обраввпда (по ово ]е вей ешпмологическа прейдена) и ш. д. н — н>, и. п. грана, грагье; ранншгг, рааен; нананишисе, накаіыівашисе и ш. д. у ђекоіим се риіечма претворило н у л (послиіе м), н. п. илого, су мл а; кад се догоди м и в заддно (ян), онда се претвори или м у в (н. п. шавнид а), или н у л, као мл ог о ; но и обо су старе етимологнческе преадене. с — ш, н. п. п и с а т и, п и ш е м; носаши, ношен; квасііти, ав а_ш е н; у мІестити, |й|етташі;; а особншо пред л , н>, іі, ч, н. п. р а з м и е л п ш и, разйишлаваши; п о с л а т н, пош.ъем; нроспт п , прошва; но сига и, ношаа; данас, данашаи; ноћас, ноіашйн; лист, ляшЬе; очпститп, очншйен; йерати, ншйерагпн; даска, дашчида, дашчара; луска, лушчица; косш, кошчица; ишчпстііти, ушчупатнд и т. д. као и у Грка окіі» міесто уіу.т окт и гп. д. т — й, н. п. брат, брайа; прут, пруйе; врашитп, враіашп; испрашиши, испраЬен и т. д. іі — т (пред н>), н. п. брой, бротїьак; воіе, вошіъак; гайе. гашйнк; срейан, говорное и оретна, сретно: доброс р е т іь и к и т. д. Д — ч, н. п. іарац, §арче; міссед, М]есече; зед, зечпна и ш. д. (рекьп, п г. к і, и. л е г ь іі), да се зна да ]е од р е к о, п е к о , л е г о , а не од репо, пей. о, лей о. А)де могло, бн и то. бати; али како йемо записати і у наци и врали, да се зна, да де о д іунак и од враг, а не од і упади од враз? како ли йемо записати у зват. о ч е и кнеже, и у творпт. р а д о.шй у п ж а л о ш й у, да се зна, да ]е у нменит. о т ац, к ыез , р а д о ст и жало от, а не о ч, кне ж, радошй и жалошй? како ли йемо записати реже и пнше, да се зна , да ]е од р е з а ш.и и од пи с ат и, а не од р е ж а га и и од пншати? и т. д. Ако станемо меташп по іедно ;ер (ь) код г, з, к, с, ц, онда нам треба пачїгнити ]ош Яснолико средгЫі)е, или м р га а в и ( е з'ерова; ‘па йемо тек на пошлетку вплети, да се опепі не тоже записати као што би се йело. — Свето ппсмо каже, да ннко не може двѢма госиодниома рабопіати, а %еко]и бн луди Йели, да им слова показуіу и како се риіечи нзговараіу, и шша значе, и од куда су постале! Квіштиліг)'ан каже, да су слова само зато йзмншлена, да се іьнма за пи суіу риіечи онако као шшо се изговарауіу; и то су знали, и сад знаду сси прави граматицп п у іезипу вешітГн сшісашели и кіыіжевницн; само оне надрігеіыіге (фушерп кіынкевни), коіи су не шшо научили, па ыисле да вей нишша йема шгпо не знаду, не могу то да разумиіу и да признаду.