Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

хххш О у Д В О і АВ А ІЬ V СЛОВА. (бе Ійегагит §етіпаіісте) Два а )'едно до другога налазе се само у онігм ри]ечма, ]е х у Слач венском іезику, н. п. маатн, ыааае; снаа; бра, о'раа; пра, п р а а} гра', граа; стр а, сшраа и ш. д. Истина да. се ове ри]'ечи отушкота рода, у родиш ]ед. тако изговараіу, као да би било ]едно дугачко а (а), али су у Б]есмама свуда дея слога, н. п. „Од хіушчаног п р а а и олова „И р а а има, ал’ олова нема „Подигло се неколнко В л аа „И понели у шиебнціі п р а а*) Два е и два п шешко Ае се і)е наАи за]едно ]едно до другога. Два о могла би често доіш ]'едно до другога-у оним риієчма, се. л посли)е о претвори у о; али народ свагда у таковом случа]'у сли)в она два о у ]едно дугачно , н. п. колац, н б ц а (м]есці,о кббца); болан, бона; с о к о, в б, с С,, с б ч и ц а, до, сто, го іі т. д. ([а се опомшьем само у потто о два о да се изговараіу). Него у оніш риієчма, ђе ]е у Славенскот ]езпку х, могу се и два о заіедно наіііі, н. п с о а, у звате/.н. с о о; поод, пооде, поодитн и т. д. (и у сложеним рі^ечта, н. п. црноок'. У шаноБим риієчма могу се наАи и дез. у заіедно, н. п. у трбуу , у ко«‘УУ’УРУУ1 „ У злу руу, у кожуу, , у злоі кагш, и шу’бари Дза іедиака полугласна слова нпгђе не могу ста]атн заіедно у Српском іезігку, него се сБагда )едно изостаЕи кад се догоде у каквоі сложено] рн]ечп, н. п. безакоше (міесто беззаконіе), без аконик, одрж а гп и, мач]и, мачица (а не м а ч ч ] и и ш. д.), квочка, квочетина и т.. д. или се умешне а међу їьи, н. п. о д а д н и шіі , из а з в а т и , одаД.р и] е.ш и, 6 е з аз леи; као и са сином , са соспірот ; са зєміьом и т. д. о славёнским с л о в и м а. (бе ІІЬегіз 1іп»иае ЗегЬогшп ессіезіазіісае) Славенскоме, или у нашему црквеном ]езику, има 45 слова, т. ]\ Д , Є , Ж , 5 , 3 , И , 1, К . О , П, р , С, Р1’ й , У, ф , X , •«, И , Ч, Ш , Ій, а, ы, ь , ё , є , ю, ^ , ш , га, ы уА(*)і 3) &і "V. Ако ]ош к овіша додамо А и џ (ко]а се налазе у Српским рунописима од 400 11 Еише година), и оно іе, шгао се налази у Србул>ама, онда ке. п бигші 48- Из оеіг]г слова ми имамо: а, 6, в, г, д, е,ж,з,и,к,л, м,н,о,п,р,с,га,у,іу, ч, ш, Ь (о коіима за сад не треба еіішє говоригші); а немамо : 5 > 5> ї, Й, ф , X, У) , 1П , Ы, Ъ, Ѣ, Є , Ю , 4, и, га, а, Я , ^ ф, Ѳ, у. Да ргрёд и Н.Н мало прегледамо: 3 Чита седанас уСлавенском іезику као из (и Руси су га оставили одавно). Ђ Ни]е друго нишша, него з, само што ]е друкчи]е начшьено. ї Зиачи і] као и, н. и, ві'но **), а р х їма н д рї’тЪп ї ю , Марїа и ш, д. г) као ], н. п. ближнїй, домашній, горній, козій и гп. д. Ь Знача као и у (и н>ега су Руси оставили). ф Само іе за туАе ри]ечн> и изгоЕара се мало тср^е него в. Прости Србл>и или га изговараіу као в, н. п, Стеван, Сшева; Вилип, В нА а и т. д. или га проми]ене у п, н. п. Сгп]епан, Трипуіъ дан, X р и п ко и ш. д. Но будуАн да у нашему іезику има ріі)ечи Турскп, ко)е *) Ђекоіи наши Описатели пишу раана, подрааниши, в о о з и га. д Обо ниши ]е Српски ни Славенскн , него ]е Н> е м а чк о - С р п с к И : заішпо су они виђели ђе Ни]емцп овако нрпе и натежу у іыювом іезику, па би и они ради да уведу у сво]. Обо ]е чешврта служба, коі« си итше од слова, т.і.дапоказуіуи разлнкугласау ри ] е ч »і а} ВеЬ и Руси пишу сиво, архи май дришѣ.