Српски рјечник : истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима

Код кор-цех риіечй сторі да се говоре у Барами, оие ми )е дао Г. Адам Драгосавлевић; код ко]'и]ех сто]и у Сриуеліу, од оніДех сам гд]еко]'е Џ купио а гдіекоіе ми ]'е дао псти Г. Адам Драгосавл>евиѣ и покори Аврам Паннѣ парох Шпдски; код козизех пак сто)И у Боци или у Рисну или у Грблу, и од они]'ех сам гд]'еко)е за купио, а гд]еко]е ми зе дао Г. поп Вук Поповиѣ и Вук Врчевпѣ, обадва Ришвьани. Као што ]е код гдзекози]ех глагола назначено како имазу гдзекоз'а времена, и код самоставнизех ри]ечи какав нм ]е глас у гдзеко}из'ем падежтіа, тако ]е ва.ъало назначити и код самоставнизех ризечп козе у множинп нарастазу на ови или на еви, као н. п. што зе казано код кнез да зе у множинп кнезови и кнежеви; ово би било врн]едно назначити зедно за то што сваки чов]ек, особито туђ'ин, не може ласно знати коз’е рпзечи овако нарастазу к0Іе ии не, а друго што се код многпзех козе нарастазу и глас мизеіьа, н, и. гавран: гавраш и гавранови, овдз'е з'е што се гласа тиче са свизем по правилу; у ри]ечи ндж: нижи, и нджеви, овдзе зе глас у ножеви као и у ножи; алп у рпзечи град: гради и градови и т. д. глас зе са свизем различай. Али ово пз почетна не почех, па тако за сад и остаде. Ако кад Срои у писажу ккьига приме зедно макар козе од своіизех нарзечиза, онда у рзечницпма не ѣе ни требатн рпзечи по свакоме нарз'ечизу писати за себе, него само по ономе коз'іфм се квьиге усіішну, макар назначивши код сваке ризечп како се говори по другиз'ем нарзечизама, н. п. д]ед (зужно ђед, неточно дед, западно дид). Тако и оне риз'ечи у коз'има се уеппше х не ѣе опти потребе писати и без х. Али за сад док зе зош главна брига п потреба да познамо сво] народни з'езпк по свизем краз'евима, мпелим да з‘е важало ппсати све овако као што сам у овоз кжизи писао. Ризечп коз'е з'едно значе може опти да би назбо.ье било код оне за козу се мисли да з’е нар-кешна (назобичниза и назприличниза) метнути све остале назначивши ако се ко;а гдзе у особитоме кразу говори, па послиз'е код сваке казати само уісіє, и. и. раоник (лемеці, У Црноз гори уемлеш), па послп)е код лемеш н уемлеш само уісіє раоник; тако чунак (чуѣак,чун, лауднца) п т. д. Прил. имена коза су постала на ст и ки од имена коз'а значе ред каковиі'ех .ьуди или животшьа говоре се и као нарзечнза (асІуегЬіа), н. и. живи господски, обдарпо га царски, брани се руначки, говори Турски, ]еде свински; али 3а ово за то шфсазі назначивао што се управо изговара онако као што су ова имена овд]е у кн>изи наштамиана. Истина да би се могло за главно правило узети да се у свизем нашизем глаголима у гірвоме лицу садашньега времена оно самогласно слово пред л изговара са знаком ’, н. п. играли лГдлйли иерём, али у глагола ко)‘и се евршузу на уем, а особито иуем, изговара се е без и какога знака, и. и. лиуем, тійуем, бйуелі и т. д.; може бити да би ко рекао и лиу'ёлц ииуёлі, бйуёлц али ми се Замачно чини да з’е обичниз'е оно прво. Тако би се рекло и кууелі, снуу'елц чуу'ел, али ліи се чини да би се поред овога рекло призе и кууём, снууёМ, чууё.у, него лїїуёлі, ииуёлі, бйуёлц и т. д.