Српски рјечник : истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима

Велика хвала Ђуру Даничпћу, коз'и се трудно око лревође&а ріфчи на ІЬемачкп п на Латпнскп з'езнк и око поправкан>а и надгдедаіьа у штамнаіьу. Ако се у превођевьу ризечи нађе гдзе кака погрз'ешка, то ће радо опростити сваки она] ко]'н зна како зе ова}' посао тежак. Може бити да ће се назпризе наћи погрзешака у превођеіьу рнзечи козе значе траве, дрвета и живо тише, али у нас за сад док немало само о томе кнліга н то од .ъуди кози се особито око тога посла труде, друкчпзе не може битп. Гласове у рпз'ечима старао сам се да назначим оиако као што се назвише говори у народу нашему не гдедазуѣи на разлике козе се по гдз’екозиз'ем кразевпма налазе. «Гош у предговору к првоме рз'ечнику з'а сам казао како се гдз'ешто уБпоградскоз нахціи говори н. п. лонац (мз'есто лонац), конссц (я.конац), кукуруз (ч. кукуруз), село (я. село) и т. д. Од овога зе много знатное што се у Црноз гори п по ььезннизем окодинама говори н. п. диуеше (я. дц/ёме), млгуеко (я. млиуёко); Мирно (я. Мирно), Ђдко (и. Ђбко); дгѣиште (я. дгпгішше), брчиште (ж. брчйште), натаришше (я. натаришше); зёле (м. зёле) робле (я. робле), ів'бжђе (я. гвбтђе) и т. д. Истина да ове разлике нціесу тако знатне као што се з’едне ствари но народу различно зову, али ће по времена важати и ншх покупитп п назначити. Код ризечи жвакалица 3а сам казао да се иргтоеиуеда да су з'е Турци некад искали, а Руски генерал Иван Петровић Липранди казивао ми з'е з'есенас да су з'е Турци (свозом ризечи дштс/раси) и у наше вріфме у Бугарскоз искали, па 301л не само за себе него и за свозе коже (дишхаш); и да зе годные 1829 КучукАхмет зедноме Турчину одтевабиз'еЕараџанем-пашине повадно све зубе за то што З'е од свога домаћина (код кога зе ноћио) уз'утру на поласку искао дішиараси и дишхани. По овоме може се мислити да и оно може бити истина што сам назпослизе казао да се говори код риз'ечи одргсна. К ономе што з'е код ризечи нраугсна казано о Краз'ини Неготинскоз додаћу овдзе ]ош нетто што з'е на молбу мозу Г. Илиз'а М. Гарашанин од назстарпзих жуди у Крайни дознао и мени завио, и то: Луди у Крайни давали су од пріф до Пасманџизна времена на годину: а) порезе на пореску главу 7 гроша, б) харача (на мугакшье као што се и по другиз'ем мзестима плаћало) по 2 гр. и 20 пара, в) мртвине по 1 гр. и 22 паре, г) свадбарине по 1 гр., д) тулуминена 1000 чокота по 20 пара, ђ) на камеи воденични по 2 гр., е) на овцу 5 пара, ж) на свшьу 5 пара, з) на кошницу о пара, и) на 1000 главица кугіуса 5 пара, 3) десетак на оно жито коЗе се жаже. Осим тога за храну и за друге потребе коз'е бегу и жеговіфм Турцима кози су с)едили у Кладову, ко]е башкнезу и жеговизем пандурима и кметовима ко] и би народни]ех послова ради долазили у Неготин или управо рећи башкнезу у конак, давала ]е свака пореска глава нагодину: по зедну литру масла, по зедан шиник (20 ока) з'ечма, по з'една кола сиз'ена и по зедна дрва; свака бачиз'а по 7 ока сира, и свако село но 6 ока лоз'а и по 6 ока праха. Све ове дацизе купио ]е од народа башкиез преко сеоскиз'ех кметова; а колико зе од тога он Турцима давао, колико ли зе жему остаз'ало, то се данас управо шф могло дознати, него наз'старш'и л>уди говоре само да су нули