Српски сион

Стг. 26.

Б р 2.

тај начин приуготови доласку Господа Исуса Христа, п дл пх оспособп да прнме Епанђелпје. И рече Зл\*арТл: ио чессд\у рл З^/И-кК! С16 . . . II 0ТК-|ц|!<1К7, пнпл%: Лз7, всм* Гакр'|'ил% предстодЛ предж Когод\7 и П0СЛЛН7, всли. Да бп Захарпју уверпо о пстиннтостп својпх речи. Анђео му казује своје нме: ГдкрТилг, што значн креиост Бога , којој ншнта немогуће ннје: казује му своју службу: Стојим нред Богом н дошао сам не по својој. но по вољи бо жијој Но како нпси иоверовао речи мо'ој већ тражиш знака. то ево ти и знака п укора: онемећеш све до оног времена, докле се не испуне речи моје II од тог чаоа онемео је Захарнја, докле му се о рођељу Јованову не отворигае уста. По си\*7. дие\*х здчдт7. 6лислк{тх. Но иунпх пет месеца не казпваше она нпкоме о овом дару божијем, и с нобожношћу очекиваше време. када је самом Вогу по вољи било откритп га. Каква поука из овог евангелија? Ора: Свпма вама, родитељи, којп желпте имати деце. да вас она радуту п веселе да буду утеха црквп и весеље отачаству, свима вам ваља подражавати побожности и врлппама роднтеља Јованових. Брлине ваше, које засадите у млађапа срца дечија, уродиће светим наклопостнма к делпма добрпм! Поред вачтих молптава, послаће Отац небеснп анђеле своје, који ће љнхову ненскусну младост сачувати од завођења света овог п од штетног задахнућа духа злобљпвога. ПИСМО IV. Евапгелије на дан усечења главе сввтог Јована Претече (Мат. 14, 1 —131: КаТО Кр(Л\А 1/СЛК1ШЛК7, Г1рОД7, Ч6ТК(рТОКЛЛСТИИКЖ сл^\-% 1ис8сов7, и рбме \к 'тро1иул\а скоил\7,: Оеи 6СТК 1оЛНН'А НрКТИТЕЛк, 6Г0 ЖЕ ЈЗЖ усФ.кпууА (Ј1ука 9, Р). Тои коскресе. . . Тнм пачнном, Прод је сам свестаи убнјства. кога не може сакрнтп, као и о томе, да је убијенп пророк п праведан муж. Јер да не беше свега тога свестан неби рекао, да је васкрсао и да с тога силм д-ћкмсА и> пел\7. За што је Ирод убпо пророка? За ■}■<), што је пророк био ироиоведнпк истине

и што је посретством обличења сметао безбожннчком делу његовоме. убио је оп мужа праведиог, од кога вттшег пе беше пзмеђу свпју од жена рођенпх Ирод7. <-л \к, скдзл его . . Јован карајући, хтеде разретппти душу Иродову, свезану грехом, а Ирод свеза онога. кога хтеде разрешити. Но Јован и свезан не преста говоритп, и бачен у Гамппцу пастави карање и облпчавање, испуњујућн речено: глаголлух иредх цлри и ш у *стк1Д+.\*сд. Јован се не бојаше смрти, алп се бојагае неговорптн пстину. У које време убп Ирод Јована? стидно је и рећи. Ево: дшо вмкшу рождесткл Иродока, плдсл дфи ИродТлдина посред-ћ и \/годи . . 0 покваренн дане рођења! На овај дап требало би да се постарао н сетпо удовпца, указао учегаћа спротнима, да би учешћем мпогнх молитава сачувао и обезбедио свој живот. Али место тога, Ирод иирује с неуздржљпвим људима и бесчасипм женама, оппвши се вином и преварен лукавом женом, убпја иретечу. зору дана, Јована, и тим убијством гаси жаркп светплнпк вере, светлост целог света. Но п ако пролазнп сасуд Јованов би на земљу бачен, ппак увек светао светилннк духа његова засветли јарком светлошћу вере на све оне, који се налазипте у аду. П ласд дфи Иро4.Тддинд. Забава достојна таког пировања! Јер где су женска уживања и раскош, где пијанство и друге забаве, тамо нема нпчег постојаног, све : е бурно и пролазно. Чујте вп. којп волпте гледатп игранке, и очима својим посматратп разноврсна кретања иогу лакомислене младостп, те тиме кварите п гатетпте срца ваша њнховим разњеженим н иоквареним телима. Чујте, каквим је нлодом уродпло вештачко нграње — убијством. Она же накдждеид л\атерТк? ское1о, даждж л\и, рече. зд-1; па г.лк\\ - ћ глакЗ 1оанна КрестнтелА. 0, породе свирепе лавице ! Не нште н не молп злата, сребра плн драгоцена камења, већ главу Јованову. И печдлеп7. г.к1ст7, ЦЛрК, ЧуВШИ ОВО, не с тога, што се пгате убијство иророка, већ што се бојаше народа. Душа Иродова у то доба личила је лаћп, по сред бурног мора, коју таласи бацају то на ову, то на ону страну. Да пзвргаи убпјсгво, бојаш^ се парода, да га не пзвршп,