Српски сион

Бр. 2.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 19.

Неелужбени део.

БОЖИЂНЛ ПОСШАНИЦА Њ. ВИСОКООРКОСВКШТЕНСТВА ВЕКТАРИЈА ДИМИТРИЈЕВИЋА, епископа вршачког. НЕКТАРИЈЕ по божијој милости православни Епископ вршачки, панчевачки, белоцрквански и т. д. Свему иречасном свештенству и васколиком богочасшивом народу епархије вршачке благодаш, милосш и мир од Госиода Бога и Сааса нагиег Исуса Хрисша, а од Нас Архијерејски иовдрав и благослов!

,Нриде чајаиије јазиков, иришсд саасе от работи вражија/' (Ствхира празд.) Ј ||ео православни свет данас се веШАГ < ' елп 11 ликује, јер је данас сшнао 5^ на земљу јединпроднн Счч Вожнјп, онај пророцпма нретсказани п вековпма очекпванп Месија, којн ће божап ственом својом науком цео род човечнји из таме у светлост, из ронства у слободу, из заблуде на пут снасеља да изведе. У опо доба, кад ће Спаситсљ да се појавп на земљп, тако су били збуњенп верски појмови тако је било ослабило побожно чувство, да нпко управо није знао, шта исповеда? у шта верује? него је свакп, пз разипх јазпчппчких вероваља,

Нензбежна последпца тог жалостног стања била је, да је с-веза, која друштво одржава: страх Божпји п љубав према ближњем раскпнула се, те су свп они зли пагони, који су човеку урођени, све то впше маха узнмали, док нпсу све народе онога доба до огорчења, па на послетку до очајања довели. Храмова је бпло, алп светиње у њпма ннје бпло; судова ]е бнло, алп правде у њнма нпје бпло; беде н певоље сваке врсте је бпло, алп милостн и љубави није било : човечанство је потнало работи вражијој 1 I

Ту баш гдс је зло до врхунца дошло, сплази Христос Господ на земљу и прокоја тада у горосгасном рпмском царству поведајућн љубав к Богу и блнжњем за

постојаше, бирао што се коме свпдело пз једног једно, а пз другог друго, те је изишла збрка и хаос, у ком се нико ра забрати није могао, а јошт мање је могао загрејатн луту поуздањем. да постоји вечна нстипа н правда, коју нико обманути не може. По све је нрпродно, да је при тако

основу друштва човечиЈег, иоказује нам нут и нружа нам срететва, да окове вражије са себе стресемо. То је значај данашњег светог празнпка, н то је узрок, зашто се данас цео православнп свет радује и ликује. Благословени верни! Од времена свеспчсавајућег ванлоћења Господа нашег

збуњенпм верским појмовпма, п прп тако Исуса Христа, прохујаше вековп и у њнослабелом побожном чувству, н морал на ма се божанствена наука његова на све тако исто низак стенен снасти морао јер стране раширила н темељ данашњем наморал је оваилоћена вера, па где је вера шем друштву положила, које је према помућена, ту и морал ноколебан бпти мора. предхристијанском друштву у сваком по- *