Српски сион

С тр 24.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 2.

ницга њтови. 1 ) Од ученика својих он ништа толико није желио, колико да у љубави и миру буду свагда међу собом ; 2 ) а на крају земаљског живота свога истнм ученицима његовим заједно са свима, који ће у будућа времена исиовиједати име његово. он предаје у нашљедство онај мир, који је он крвљу својом учврстио на крсту међу Богом и људнма. 3 ) Вјерни тумач зановиједи Господње, велики апостол народа, Павао, поучавајући Ефеске хригаћане, а кроз њих и све нас, каже: Молго васт, азт. гозникт. о Господ^, достоипо ходпти званГи, вђ неже зваин бвгсте, со всакимт, смиреномудрГемт, и кротосиго, сђ долготерпЂтемт>, терпЈпце другт. друга лгобовш: тшаидесн блгостп единегие духа вт. согозђ мира 4 ) — Слпједећи заповиједп ово.ј наше вјере, његујмо, љубазни моји, свим срцем и свима силама нашима међусобнн мир; снисходимо у свему један другоме; ираштајмо великодушно п хришћански уврједе, што нам пеко нанесе, и живнмо свагда у међусобној љубави, те ћемо тијем достојнн бити имена хришћанског, којим се днчимо, и благослов ће божји бдити над нама и над сваким нашим подузећем. У свези са међусобним миром и у тијесној зависности од њега стоји друга хришћанска врлина — слога. Колико је узвишена и колико је Богу угодна ова врлина, и како никада није доста препоручивати је свагда и свугдје, а иоглавито међу нама, нри вјерском и народном положају нашем у овој покрајини, — о овоме ја мислпм да би чак сувишно било н спомињати. Међусобну слогу ми морамо да чувамо, колико с тога, што нам вјера наша то налаже, толпко исто, што ћемо кроз слогу иостати јаки, те уједпњеним силама лакше иостигпути оно, што нам по закону и правици припада, а што би нам ') Јов. 13, 35. -) Е ф . 2, 17. 3 ) еф. 2, 14. 4 ) Е ф . 4, 1 -3.

иначе, разједињенпма, тешко било добпти. Сложној браћп обећава Бог свој благослов овога и онога впјека: Се что добро, или что красно, но еже жити братш вкупЂ; всбмђ бо ГоСПОДБ обшца животђ вђч1ши. 1 ) Исус Христос не престаје кроз сав с.вој земаљски жнвот препоручивати ученнцима својима слогу и међусобну љубав, јер, каже им : о семт. разумиготт, вси, ако мои ученицм есте, аш,е лгобовв имате между собого. 2 ) Високо уздижући ову хршпћанску врлнну и ириказујући зло, коте од неслоге потиче, споменути апостол пише Корннтскнм хришћанима: Молго вн, братГе, пменем г б нашего Јисуса Хр1ста. да тожде глаголете вси, п да не будутт. вт. васЂ распри, да будете же утвержденн вЂтомже ])азумЂН1и и вт, тоиже мнслн. 3 ) Први хришћани, којимаје само заједничком љубављу и слогом могуће било одржати се између сваковрсннх непријатеља хришћанских, који су свима средствпма настојали, да сатру п само име хрншћанско, тп нрвп хришћапи главно што су настојали при таквом ноложају своме било је, да чувају једнодушност и слогу међу собом. 4 ) Слога чини браћу јаком и чврстом иротиву сваког снољног насртаја. И мала снага, кад је уједињена и учвршћена унутрашњим споразумом поједпнаца, те кад су сви сложни међу собом, и мала снага, велим ностаје моћном да савлада и највеће тешкоће. Погледајте непријатеља шта радп, кад хоће да сатре неку снагу. Он се стара најпрпје да разјединп сложну браћу, да посије раздор међу њима; и кад је то постигао, он је тада сигуран за успјех. Па треба ли још, послије овога, да размишљамо о нотреби слоге међу нама, ноглавито пак кад се сјетимо свију оних жалосних пошљедица, које је неслога повела за собом у неколико псторијских прилика нашега народа?

Ј ) ПсГ 132.

2 ) Јов. 13, 35.

3 ) I. Кор. 1, 10.

4 ) Дјел. ап. 2, 46; 4, 32. ће ее.)