Српски сион

БР 2.

ми помагатп, да најбоље одговорпм опћем пашем свештенпчком позиву. Тјешп ме најпоелије потпуно увереље. што пмам у сннсходљивост вјернога народа према мени п мојој немоћи. На први глас мог именовања за епискоиа, нотекоше мп са свнју крајева простране ове епархије стотипе брзојавннх писменпх честитака од свега свештенства, од манастп])«, од парохијских црквених старатељстава од одбора, који управљају добротворшш закладама од угледнијих грађана свију нашпх главних мјеста; дпчне нрквепе опћпне Задра мог одсадашњег сталног мјеста борављења. п Шибеника, мог родиога мјеста, такмнше се међу собом, која ће мн свечаипје пска зати радост своју; внсокоштована господа начелници свију нашпх опћина у пме своје п подручног пм православног народа. одушевљено поздравпше моје именовање и изјавише мн своју љубав и иоверење, Овпјем ја сам се оејетио охрабрен, осјетио сам нову снагу за добро дјело ; нобудила се у мени чврста нада, да ћу, уз милост промисла, при помоћи еиископата, при судјеловању клира и при љубави вјерпога народа моћи ипак у довољпој мјери надопуннти оно, што мп лично, као слабомоћном човјеку, не достаје. Сретан сам уз све ово, што добро нознајем високи позив једног епископа, и што сам свијестан дужности, које сам на себе примио; па проникнут том свијешћу, ако и не будем кадар био достпгнутн савршенства у испуњавању свију тих дужиости, свакако ће мн оне свагда пред очима бнти. и знаћу бар тежити, да им чим боље и чим нот пунпје одговорим, С вама ми је, браћо свештеницп и љубазна паство моја, впјек вјековатп, с вама дијелитн добро п зло, радости и жалостн; па оно новјерење, које мп исказасге ирви даи мог именовања за епископа, будите увјерени, да као што сам га уважио нрви час, кад мп је очи товано било и на које вам овдје сада јавно моју дубоку захвалпост пзрпчем, — да ћу то повјерење кроз сав мој жпвот знати цијенити и све силе моје улагати. да га н дјелом оиравдам. Готов ћу бити, ио примје])у вјечнога Доброга ТТастира, све да претрпим за добро свију п свакога у

Стг 23.

повјерепој мн епархнјн и снреман ћу свагда битп. да за то н душу своју положим. Обраћајте се за то к меии увијек са онаквом искреношћу и ноуздањем као што то данас чините, и искреношћу ћу вам се свагда одазивати и све учинити, што се буде тппало опћега добра п напретка цркве наше; чућете од мене свагда добру реч, која ће ми, проппкпута жарком љубављу, из чистога срца иотицати. Прву такву ријеч да кажем данас, на овај свечанп дан, кад је благодаг Духа светога на мене сишла, и кад врховпом Државпом вољом и молитвама светог архпјерејскога збора стуиам први пут. као законити вага епнскои, у вашу средину. Вјечни Архииастир, Господ наш Исус Христос, за вријеме земаљског свога живота, папућујућн апостоле своје, како се нмају владатп, кад ступе у збор, наређу.је им, да прије свега назову мир, и тада да отночиу рад свој. 1 ) Настојећп да сдиједим у свему примјеру Доброга Пастира и апостола његових, називљем и ја вама дапас, љубазнн моји мнр. Називљем га свима у оиће н свакоме поеебнце, без разлнке сталежа, доба н пола; називљем вам га од свега срца и свом душом, Мпр је основа среће земаљске; мир углаћује иут к небеској срећп. Једна од највећих и најнеоиходнпјих хришћапскпх врлииа јесте љубљење мпра н настојање, да се свагда, свугдје н међу евпма мпр очува. Исус Христос у своме светоме закоиу на срце нам полаже старање, да будемо једиодушпи п у миру међу собом; а животом својпм показао нам је, да је сам он књаз мира п да је дошао на земљу, да оспује царство мира Долазак његов међу људе он је хтпо да буде баш онда, кад је под царем Августом сав свијет у мпру био. Гођење његово ирате анђели са нјесмом мпра: Слава вђ вјлшннхтз Богу, и па землп мирЂ. во челов^ц^хЂ благоволепхе. 2 ^ Цркву своју он оснпва као царство мира, и препоручује шљедбеницпма својима, да пепрестапо његују мир и љубав међу собом, ио чему ће пх имати свијет да нозна, да су уче') Лук. 10, 6. 2 ; Лук. 2, 14.

„СГПСКИ СИОН."