Српски сион

Стр 60.

„СРПСКИ сион.«

Б р . 4.

красно обрађен и у нространости својој изведен, да је у истини и вероучитељу правамилина нредавати га. и тумачити, а ученику учити га, иојимати и лако памтити. Како Молитва Госаодњп, тако нарочито партија декалога, обрађена је у врло популарним Формама, у њој су заиста исцрпљени скоро сви моменти сазидања и утврђења у љубави нрема заксну божијему, у љубави према Богу и према блнжњему. Кад би улазили у онширно приказивање нојединих нартија ове књиге, то би нас далеко одвело. Сви су делови савесно израђани ; у некима пак — аето лаженство (стр. 29), друга зааовед (стр. 46) четврта зааовед (стр. 58). аета зааовед (стр. 69.) — толико ,је материјал лепо побран, г јрађен и изведен, да нам се г Вукићевић у том труду и вољи ириказује као прави вештак. И по своме ето десетогодишњем искуству и раду као катихета на основној и државној вел. гимназији. и по искуству и измени мисли нопгговане браће моје и у месту и са стране, могу 110 души и савести рећи, да су обе књиге ове изврсне, и за учебнике врло нодесне, смем и могу их дакле најтоплије препоручити, наиме браћи но служби и иозиву овоме, јер ће по њима моћи с успехом радити. ИзјашњеБе св. литургије, од Ник. Ђ. ВукичевиНа. — У овој смо књизи већ богатији. Колико се добро сећам, осим ове књиге Вукићевићевс можемо набројати и ове: „ Кратка настав I о богослужењу аравосл. цркве и , ио А. Рудакову, иревео Хр. ГркиниЛ. Беч. 1885. г. Цена 50 нов, (Види рецензију о књизи овој у некадап.ој задарској „Исшини" бр. 2. 1885.) „Лишургика за гиколу и народ и , нанисао ирото Н. ЈБеговиН. Београд 1885. Стр. 159. Цена "? (Оценили проФесори богословије београдске, наградио архијерејски сабор). — „ Лнтургика или наука о богослужењу аравосл. цркве за сриску младеж а израдио Н. Гр. Живковић, свештеник и нроФесор на кр. вел. реал. гимн. у Раковцу. (Оценио Ј. В., види „Истину" бр. 5. 1885. год.) „Цркве-но ооредословље", за ученике средњих школа, прерадио арх. Фирмилијан. Београд 1883. стр. 05. Цена 50 нар. дин. (Види реценсију нроге Ј. Вучковића нроФ. богосл. задарске у „Хр. Веснику" V. и VI. VII. и VIII. св. 1890 г.) Није лак носао, као што се многима на

први поглед чини, нисати литургику. Иште се ту поред снреме и добре воље, доброг, основног и свестраног позиавања васколике обредне стране цркве и њезиног живота, на да нредмет тај буде као што треба иецрпљен, изложен и добро нротумачен а нарочито у духу нравославља написан. Нека су толике православне цркве, нека им је основа вере једнака, али свака крај тога има неке засебите обичаје, неке оделите обредне етране, које друга нема. Исто је тако велика разлика писати литургику за школску употребу, и писати је за народ. Говорећи о књизи г. Вукићевића, могу у онште рећи, да је добра и за школу подесна. Књига је ова наредбама вис. срп. народног школског савета у Карловцима бр. 80./1872 за школску проглашена. Све што је неонходно потребно, што сачињава праву материју литургике, налазимо у њој. Подела јој је добра, тумачење тајанственог смисла правилно и верно. Има истина нартија, које су и сувише јако развучене и разви'ене (литургија носле апостолског доба, јектенија). Има и таквих ствари, које би требале и морале у књизи овој биги, па да литургички моменти буду што јаче и свестраније изложени и заступљени. Сем другог, требало је у књизи овој цроговорити - о свети.м и богослужбени.ч књигама, изложити кратак садржај црквених књига, рећи неколико речи о најглавнијим црквеним аесницим >, о сриско-народннм светитељима и т. д. Ако данас сутра, г. Вукићевић буде приређивао ново издање, нека би имао доброту узети ово к знању, а наћи ће се још по нешто, што ће му свако, који се у нослу овом разумева, вољно и драговољно примедбама и мњењем иослужити, како би му и ова књига као школска што боља и савршенија постала. Нека је г. Вукићевићу на толикој доброј вољи, леној и великој љубави према св. цркви, коју љуби и штује, као и према светињама лепог нам православља нашег, које тако радо милује и цени, искрена и тоила хвала. Као вољном и орном трудбенику на пољу наше још тако слабо развијене црквено-школске књижевности, нека му добри Вог поклони креика здравља, те да и на даље послужи умом и пером својим цркви, школи и народу своме. У Панчеву 2./1 1891. Лука Попови~ћ, па р о х и к а т и х е т а.