Српски сион

В р. 4.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. &5.

две славе српске, два дична и светла имена србинска : велики иросветитељ народни св. Сава и великп добротвор народни Сава Текели|а, И један и други били су велики, али су се за живота учинили малима, да послуже свима и свакоме. Обојицн су разумели реч Госнодњу, која вели: ако хоћете да вам служе људи. нослужпте их вп најнре — па су обојица верно послужили народној ствари, заложили су живот свој и све добро своје у корист народну. И једаи и други — били су учитељи и про светитељи, мудри саветницст и нскрени пријатељи народни, моћпн номагачи и дарежљиви добротвори. Сетимо се великпх дела Светитеља Саве, уочимо им правац куда се клоие, на онда уважимо бесмртна дела Саве Текелије и признајмо, да је Сава Текелпја ма да су га дугих 6 векова растављали од времена Саве Св^титеља— ииак један од најдостојнијих ученика и носледника св. Саве. Свети Сава зида „Бјел Вилиндар на сред горе евегс, Красну сдавну себи задужбину, Вјечну кућу на овоме свету, Да се њему поје летурђија Оног свјета као и овога а његов истоимени, врли последник, Сава Текелија, љубећи цркву православну, ту милу кћер светитеља Саве, ту чуварицу имена српскога — нодиже нам овде у Араду, у светој нам цркви нравославној, красну славну себи задужбпну — обасу је богатим даровма. Позлати јој тороњ ноноспти, Уреси га злаћаном јабуком, А утврди врстом православним. Дарова нам крсге н одежде, Поклони нам звона и утвари. Сетио се српских свештеника, Сетио се, да су сиротани На их леним даривао даром, Убрис'о им сузу на образу, Обвез'о их својим мнлодаром. Обвез'о их на вечна времена, Да с' сећају свога добротвора Те да славе Саву Текелију, Да га славе уз светога Саву.

Али пођимо даље ! Св. Сава био је царевић. Да је хтео, могао се заодетн царском одором, могао је метнути светлу круну на своју мудру главу — али он тога не учини. Њему мнлија беше црна калуђерска камилавка од светле владалачке круне и раскошне дијадеме, милија пастирека штака од жезла владалачког, милије ситне бројанице од златиог ирстења и драгог камења. Онај који је могао у величанственим владалачким триумФима, у светлим дочецима и свечаним предусретајима уживати — волио је да као смеран монах нешке у накрст прође српске земље, да ноднесе све незгоде иута само да досне свуда, где му Србин мудре пауке потребује. А такав нам је био и славни Сава Текелија! Као изданак племићске породице, могао је но духу онога времена а и по нородичнпм традпцијама својим изабрати у жнвоту војнички нозив на коме би њега сваковрсним врлинама украшена — за цело сусреле високе ночасти и одликовап.а, баш као п стрица му, јуначкога Петра Текелију. — Али Сава није за блеском и сјајем тежио ! Њега је за целог му века баш илеменита простота и света скромност красила. — Место да буде ^орац на бојноме нољу — он је стао на поприште нросветне и културне борбе. Место да се угледа на срнског див-јунака Милоша 0билића — он узима за углед сриског све тигеља Саву Неманића. Његова мудра глава увидела је да се земље и градови не освајају само огњем и мачем, већ и умом и књигом, па за то је ступио у службу књиге и наставе, постао је радник школе и нросвете и бпо је још — те какав радник! Као што је св. Сава од манастара до манастпра, од села до села с. крстом и евангелијем у руци ходио и неуморно учио Србе п Српчиће светој вери православпо.ј — гако се и Сава Текелија свуда, где год је доспео, са апостолском ревношћу заузимао, да нодигне школу и иросвету, да поучи Србе и Српчиће, да им пађе свеспе учнтеље, а он да им буде