Српски сион

Стр. 54.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 4.

Много имам још да вам говорим, 1 ) те ћу вам за то често уирављати моју ријеч, јер је заповијед Господња веома гаирока, 2 ) а сада, припомињући оно, што сам у почетку овог мог говора казао, обраћам се свима и свакоме са топлом- молбом за усрдну и братску помоћ у предстојећем мом трудном архипастирском раду. Обраћам се најприје са таквом молбом пречасноме клиру ове епархпје. Ја сам признао своју немоћ и своју слабосг, а признајем је ево и исповиједам још један пут. Будите ми, браћо свештеппци. једног и другог чина, пскрени и добри другови; нот помажите ме својпм добрпм савјетима, својим искуством, а но највише својим радом. Ма колико ностојао ја сам и трудио се о доброј управи, ппак бп мало могао успјети без вас, без ваше дјелатне помоћп; а ту ћете ми помоћ вп најбоље пружитн. ако будете ревносно вршнли дужности, које сте на себе нрпмили, ако будете иастојали, да чим боље п чпм иотпуније одговорите светом позиву своме, те дакле сав живот свој будете иосветили црквеној служби и народној просвјети, и клонилн се у опће учествовања у политпчким питањима, а у приликама, кад по грађанској ] ) Јов. 16, 1-2. 2 ) Пс. 118.

дужности будете морали утицати најавни живот, да настојите утишавати страсти, и да мир и братску љубав проповиједате, једном речју, ако се будете старали, да радом и жнвотом својим послужите за примјер и углед вјерноме народу. Тијем ћете ми највећу помоћ пружити и највише олакшати труд мој тешки у управи ове епархије, у којој много и много има да се ради. Без договора с вама и не чувши ваше мишљење, ја не ћу хтети никакав важнији посао да предузимам, нити шта одлучнијега да изводим. Можда ћу кадгођ приморан бити да употребим архијерејску власт и каноничку строгост, да се каквом злу па пут стане и да се нешто на боље уноравн; на и то ћу гледати, с вама у договору да чиним и ношто чујем од вас, да се у даиоме случају мора строгост закона да употреби. Често ћу к вама долазитп, а често ћу вас и к себи дозпвати, да чујем вашу братску ријеч, да заједнички вијећамо о црквеним потребама, те да договорно утврђујемо, шта нам треба радити за опће добро н напредак цркве. Узајамним повјерењем и сложнпм нашим радом све ће се се на добро упо равити и благослов ће божји, увјерен сам, бдити над овом епархијом. (Свршиће се.)

Б Е С Е Д А

коју је на дан св. Саве 1889 Јеромонах Сергије Љубазни Хри шИаип и иошшоваии слушаоци! ^ко се за икога може казати, да је разумео мисао св. Саве, да је ходио стоиама првог српског иросветитеља. учитеља и добротвора — то онда у том погледу на једном од ирвих и највиднијих места стоји великп добротвор и пријатељ народни, славни Сава Текелија, који, као да се бага за то родио и жпвео, да животом и радом, делима п заслугама својим најочигледније нокаже: какав треба да је Србин, ако жели, да се нарече до стојним последником св. Саве. Посмотримо, ноштовани слушаоци, на-

у арадској срп. школи говорио ТТТ аираи-Иини^.. поредо та два великана српска, уочимо им светле врлине, огрејмо при жаркој топлини родољубивих им дугаа српска срца нагаа, подичимо се дапас као Срби славом њиховом, славом нагаом, славом српском! Поклонимо се пред два величанствена стуба два чврста темељ-камена српскога опстанка — завапнмо Богу, да нам даде још таквих спнова, који ће српско име просла вити, српском роду користити, сриски 0браз осветлатц, српску врлину развијати, срнску цркву љубити, српску народност миловати, српском мишљу се одугаевљаваги, српско.ј ствари верно послужити као гато све то у обплп"ј мери чинигае,