Српски сион

Стр. 74.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 5.

да стави какве запреке у иогледу Јавно стн њене. Али бадава вам је сав труд. Народно-црквени сабор, кад се овог иролећа састане, надамо се, да ће — на жалост вашу — најнрије то питање распра-

вити, те ће карловачка препарандија постати јавна, а вама би и овом приликом преиоручили: „да извадите из вашег ока брвно, па тек онда из туђег ока трун"!

НЕКЕ ПИШЕДБЕ *) на чланак: „У очи расправног цркв. народног еабора (Мисли о уређењу свештеничке дотације )"

У 1. БР. „СРП. СИОНА.

У ирвом броју овога листа неки брат иод тајним знаком „ 1 / 2 У 2 и ^" (Ј а Р а Д и лакоће у писању рећи = ПоиовиЛ) изнео је своје „Мисли о уређењу свештеничке дошације ", а пустио их је у јавност „у очи расиравног црквено-народног сабора " свакако са жељом и намером том, да се исте „мисли" нроуче и -- ако су на чврстом и здравом основу — усвоје и узаконе. Да је уређење свештеничке дотације једно од најглавнијих и најважнијих нитања овообласне српско-православне пркве ; да ће што иов »љније и целиоходније решење тога нитања сачињавати једну од већих и тежих брига нашега раснравног црквено-народног сабора; и да су ради лакшег и потпунијег решења тога нитања дужни притећи у помоћ саветом и раз бором не само свештеници, него и сви разум нији и нросвећенији Срби: о томе епора, о томе сумње бити не може. Отуда се разјаснити и тиме се оправдати могу оне — по броју и ваљаности — доста знатне расправе и чланци, који се тим иитањем занимају и то питање нретресају. То правда и чини умеснима и „Мисли" нашег брата Поповића; а том тврдњом, и тим уверењем осмељен хоћу и сам да рекнем и обелоданим, до чега сам дошао размишљањем о „Мислима" брата Поповића. То пак чиним тим смелије и спокојније, што сам уверен, да моји редци — ни у ком случају — од штете бити неће и не могу. Јер будем ли у стању доказати, да „мисли" брата Поповића нису у свему чврсте и стварне — корист од мојих редака биће, што ће се исте још за времена моћи исправити и попунити; буду ли моји наводи против „мисли" братаПоповића слаби, или баш и неистинити, тада ћу негативним путем дока-

зати ваљаност, тада ће већма засијати истинитост поменутих „м.,сли" : бело на црном боље се види. Да приступим и покушам „Свака новост, па ма она и најбоља била, у изведењу наилази на тешкоће и препре е; па тако је коднарода решкриптуална свештеничка дотација првих година на нрепреке наилазила; али кад се уведе, тада се без тешкоћа и врши" Нема сумње, да народ сваку новштину са неповерењем гледа и предусрета, и свима се силама труди, како би је само избећи могао; но кад је већ једном усвоји и она му се подесном и целисходном покаже, тад је не лако, него никако не напушта. Па кад се, и ако се „решкринтуална свештеничка лотација" — по уверавању брата Поповића — доиста „без тешкоћа и врши," онда како и чиме да разјаснимо то, што су врло многе општине примивши решкриптуалан начин свештевичке наплате веома склоне и јако нагињу старом начину свештеничког нап (аћивања ? Та кад се „решкр. свешт. дотација без тешкоћа врши" и кад се још у обзир узме, да „народ — по решкрипту — ако мање не плаћа, него ио старом начину, више не илаћа" онда од куд и на што та љубав и то нагињање старом начину ? ! Но ја велим, кад би се нешто стари и решкриптуални начин свештеничког наплаћивања ставио на слободан избор и гласање цркв. општинама, нарочито онима, код којих се парохијал из црквено-ошитинског иметка не подмирује, него се на парохијане — буди којим начином — разрезује, да би — по свој нрилици — решкрипт у знатној мањини остао! А то

*) Дајемо места овим „примедбама" у листу, јер елуже разјашњељу важног питања о свештеничкој дотацији. Уредк.