Српски сион

Б р . 5.

„СРПСКИ сион.«

Стр. 75.

онда ништа друго не значи, до ли то, да не сгоји баш тако чврсто тврдња брата Поповића, да се „решкриит. дотација, само кад се уведе, без тешкоћа и врши." Тако је — држим — еа стране црквених општина, а како лако, тачно и уредно добија своју плату свештенство оних општина, код којих је решкрипт уве^ен, али је сав парохијал на парохијане разрезан — о томе би нам најбол>у сведоџбу могло дати дотично свештенство! „Па као што ни сви чиновници, који су једнаки капитал на науку уложили и по школама равно време пробавили, немају једнаку плату, тако ни свештеници ни но околностима места, ни стању народа не могу једнаку плату, односно приходе имати; као што их и оста лих вероисповести свештеници немају. С тога но привреди и заслузи сваком евоје. Као што неки веће каиитале за науку улажу, а мање способности имају, а други сиромашнији са мањим капиталом веће снособности набављају, тако при заузећу парохије способнији, примернији треба да заузму боље, а слабији лошије парохије." И даље: „Свештенике на нижим класама по добу службовања, ако се заслужним покажу, за парохе веће класе постављати, док не постигну прву платежну класу." Истина, да је и „то изостављено и није у вид узето," није у закон, у решкрипт унего. Но све да се не изостави, да се у вид узме и узакони, па мислиш ли, верујеш ли, брате Поповићу, да ће то доиста тако и бити ? Ако доиста мислиш и верујеш, онда ти Хрисговим речима довикујем : „0 — брате — еел У д В"ћр <1 ткол!" али се бојати, не ће нам „ бкјти по глдгол!} теоел 1$." А ја бих рекао, да ћемо ми увек имати носла са : човеком кон.уљом и хаљином; и да ће и од сада, као и до сада : човеку бити ближа кошуља од хаљине „Па да л' је народ оптерећен?" — разрезом иарохиЈала са 50 нов. по души, 2 ®ор. по брачноме пару, или са просечно 2 ф . 50 нов. по кући. Брат Поповић нас овим питањем некако сили на одговор са: није. Па да ли се заиста на исто питање може одговорити са:није? Сумњам. Мисли ли брат Поповић, е је разрез од 50 нов. ио души доиста тако мален ? Но кад бих му представио какове не убоге, него само посиромашније родитеље са некаквих 4 —6-оро

деце — што не само није изузетак, него мал' те не правило — шта би брат Поповић тада рекао : је ли мало, или много?! А шта би тек рећи морао за крајњу сиротињу, која — о том сумње бити не може — од укупног броја душа карловачке срп. патријаршије изузета и искључена није? Повољнији би био рачун брата Поповића са прирезом од 2 ®ор по брачном пару — но тад не би дсбио довољну своту новаца ради подмирења потребног броја пароха; с тога по том начину и није склаиао „сумарни преглед." А да ли је и тај разрез тако мален, као што се то брату свиди — показује иајбоље „Предлог саборског одбора 15-рице," по коме је рачунато по брачном пару 1 ®ор. 20 н. (11. §.) предпостављајући ва: да, дајеи то — доста. Најиодесније и најповољније иснада рачун брату Поповићу разрезом на куће, јер тим начином спада на сваку кућу просечно и у округлој своти 2 ф . 50 н. Исгина мало запиње код Будимске епархије, јер овде је свота не удвостручена него утросгручена; но ту би већ „редукција" учинила услугу. Крај овог разреза би брат Поиовић некако најслободније и најноузданпје могао запитати: „Па да л' је народ оптерећен?" Није! Без сумње није! А свакако не би ни био, кад би народ имао само пароха издржаваги. Но да ие узимамо друго, узмимо само то, да свака општина има да издржава и свог учитеља. Претпосгављам, да сваки Србин, иа и брат Поповић са мном заједно жели, да су нам школе вероисиоведне. По жељи и мњењу брата Поповића са 500 ®ор. имале би нлаћати свога пароха оне општине, које броје од 1000 до 1300 душа. Не треба доказивати, да у таким ошптинама број за школу об^езне деце, и то оне, која сваки дан школу похађати имају — далеко премашује 80, ако не са двојином, а оно бар половинои. То нам пак даље каже, да је така опшгина дужна издржавати дваучитеља, односно учитеља и учитељицу, јер ту штедити и попуштати не допушта државии закон. А то опет даље значи, да би та општина имала давати на издржавање свој'их учитеља најмање 700 Фор., што би јој донело на сваку кућу терета око 4 Фор., које са износом парохијала од 2 Фор. 50 нов. чини неких 6 Фор. 50 нов Држим, да би брат Иоповић и за ову своту рећи хтео: „то је много", само не знам, са