Српски сион

Бр. 6.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 9б.

Ч 2 Т У Љ Д *) (•[• ђорђе Марковић) парох у Каменској, у Славонији, у дароварском иротоиресвитерату, преселио се у вечност у очи нове године у 76 ој години века свога. Он је сам себе називао : „пон-Ђука, побратим виле са Папука." Живио је у Сшрујежевици, где је каменска парохија и црква. Родио се у Бачкој — неки веле у Новоме Саду — где је и младосг провео. Учиоје гимназијске науке, а после је отишао у Славонију, те је у Пакрацу свршио богословпју и постао свештеником. Пои Ђука био је један од најревноснијих свештеника елавонских. Био је то особити човек: он је био песник, сликар, нумизматичар и геолог. У пустињи, где му Је стан био, занимао се ноп Ђука науком, вештинама и старинарством. Покојника је лено описао наш познати књижевник Миша ПешровиЛ у својим путописним сликама, које су нггампане у 162. књизи „Летописа Латице Српске" с натписом: , У горњој Славонији." Из тога иутописа вадимо и мн податке о животу и раду тога врлога свештеника. Пои Ђука иисаоје и несме, ионајвише оде и идиле; а исиисао их је лепо и чисто у једној дебелој укориченој књизи. Многе су песме са илустрацијама, од којих су неке вештачки израђене. Поп Ђука био је и вешт сликар. У његовој кући има много слика, које је све сам израдио, а и за друге је сликао. Имао је насликане све птице из стријежевпчке околице. „Орманови, столови, прозори, пећи, све је начичканокодњегаразним стварима. На хиљаде минерала и окаменина из славонских брда наслагано је ту у гомиле. Пужеви и шкољке, корали, морски јежеви и звезде, које су у давпој давнини живиле у овом пределу, налазе се у тој великој збирци, и то многе од њих у дивно очуваним, прекрасним прпмерцнма, који би сваком кабинеју на украс служили. Пуио је и других ствари у иоп Таукиним збиркама. Све реткости, до којих је могао доћи, он је брижљиво покупио. Има ту и неколико римских етарнна. Врло много држао је поп Ђука на своју нумизматичку збирку. Чма стотину и внше комада разних старих римских новаца." — Пои Ђука био веома занимљив и даровит човек. Са своје честитости, са својих душевних врлина и свежег хумора био је на далеко чувен и поштован. Бечна му усномена!

НОВЕ КЊНГЕ Ћ ЛИСТОВН. (Молимо поштоване писце, уредииштва срнских лнстова и издаваче књига, да нам своја нздања на ириказ достављају. Мо*) Да бисмо моглп у овој рубрици доетојно иоиратити на онај свет сваког преминулог свештеника, молимо лепо прцјатеље овога лиета, да нам саопште смртне случајеве, који се догоде, и да напишу ио коју реч иа живота дотичног покојника. Уредн.

лнмо тако псто славиа уредништва, да нам своје листове у замену шаљу.) „Хришћ.анеки Весник". Лисш духовни за хритЛамску иоуку, црквену књижевиосш и дневна итиања у цркви и свешшенсшву. Година XIII. Број 1. Свеска за јануар 1891. За сада излази једаниуш месечно у Београду. Власник и одговорни уредник Алекса ПлиК, иротојереј и председник консисторије у пензији. Лисг овај излази сада у мањем обиму него до сад, а то је због многе дужне иретплате од прошлих година. Цена је претплати снунггена на 6 динара годишње, а на 4 динара полугодишње. За Аустро-Угарску и остале сриске земље стаје 3 ®ор. па годину, а 2 Фор. на нола године. Прва свеска изишла је на 20. страна у четвртини, и пуна је разноврсне садржине. „Домаћи Лист". Излази већ другу годину у Сомбору два пут у месецу. Уредник је, власник и издавалац: Сшеван Коњовић, учитељ. Ценаје листу: на целу годину 2 Фор., на по године 1 фор — Овај срнски економски лист доноси редовно поуку из воћарства, нчеларства, ратарства, сточарства, виноградарства, живинарства, иовр сарства, цвећаретва итд. Својнм дојакошњим садржајем ноказао је, да прати и даје унутства за све гране привреде, те нека је с тога нреноручен нашем читалачком свету. Полаженик. 11озорииша игра за децу у једном чину. Својим ученицама нанисала Милева СимиИа, учитељица срп. више девојачке школе. У Новоме Саду, штамиарија српске књнжаре Браће М. Поповића, 1891. — 8-на, стр. 46. Цена 20 новчића. — Ову позоришну игру прика.зивале су ученице срп. више девојачке школе у Н. Саду на беседи о Сретеннју о. г.

КЊВЖЕВНИ ОГЛАС. Ја сам још 1885. године прибрао сав материјал за књигу, коју хгедох нздати под именом „Ручна свештаничка кљига иди Требник". Сав материјал предао сам гада г. нротосинђелу Фирмилијту, да га он доведе у савршен ред и да води коректуру. Пошто тако удесисмо све, ја наштампах и оглас, који је иознат часноме свештенсгву оба реда. 1887. године отночне се и само штампање књиге. Ну тада ми се ионудише г. г. Вишомир МарковиИ и ПавловиЛ, кројачи црквенога и свештеничкога одела, да учине погодбу са мном, те да исту књигу они издаду. Ја пристанем и погодим се с њима Међу осталим условима био је и тај, да књига иза/је иод мојим именом , јер ја сам пропутовао све правоспавне земље и прнбрао материјал, Ова наша иогодоа није ушвр^ена иисмено, него се оснива на часној речи, с којима сам познат одавна. Утврдивши тако све што треба, ја сам се занимао својим дужностима, а у последње време путовао сам но Еврони п осталим местима. Кад