Српски сион

Стр. 98.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 7.

1890., послије зрелог размишљања одговорили: не. 1 ) Римски иаиа је, као што напријед рекосмо, одобрио и потврдио ту одлуку. За сву римску цркву она је сад обвезна. Противити јој се не смије нико, па нп велики словенски бискуп госп. Штросмајер. Некад нијесмо били раздружени, била је једна дрква. У она благословена времена угледао се западни дио хришћанске цркве на исток и приљубљивао је к свол1е животу многе елементе живота источнога дијела, из кога је свијету засијало вјечно сунце вјечне истине Тако је обгрлио и источно водоосвећење богојављенско. При мивши га са истока, задржао му је и значење, задржао му је и обред источни. Рим је то не радо гледао. Њему је милије било шестога јануаоа прослављати друго једно јављење , на име јављепе шрију краљева при јаслама, у којима је лежао новорођени Христос. Из Рима се вазда наглашавало то јављење, као главни моменат у празнику шестога јануара, и иајвећи значај тога даиа налази се у клањању „волхва" Исусу. 2 ) Богсјављење је потискивано у за сјенак јављења шрију коаљева. Крштење Христово од Јована у Јордану, што је исток у своме богојављењу нарочито прослављао, 3 ) Рим није хтио толико да слави. Он се противио. И гдје је могао, и гдје су се пожурили да га иослушају, он је потиснуо богојављење и све што је са смислом истога у свези стајало, па и водоосвећење богојављенско У своје бого службене књиге није га хтио уврстпти. Та и како бн, кад је обред тога водоосвећења опомињао западне народе на њихову ] ) „Тћео1од 18с11-ргасНзсНе (Јиаг1а1-8сћг1/1," Глпг 1891. Н. I. 8. 57. 2 ) Р. 1дп. Нсћисћ, НапДћисћ с1ег Ра8Јога1-Тћео1о§1е. III. АиЛ 1пп8ћгиек 1889. 8. 853. 3 ) Св. Јована Злашоусшог, Беседе (у пријеводу пар. А.^Павловића). Панчево 1882. Кн>. II. стр. 144.

источну браћу ! И ипак га није могао истријебити. У многпм дијецезама германскпм, у неким црквама мљетачким. па и у самоме Риму 4 ) вршен је тај обред, да и не спомињемо о нашој држави, нарочито о краљевинама Хрватској и Славонпји, гдје се „ђ1а§оз1оу уос!е и оа 1пјић кга1ја озођЈШ зуесапо оБау1ја." 5 ) Шта више, сва опрезност Рима није номагала, и ,,1)впе<ИсИо адиае, ^иае јИ гп Уг^Ша ЕргрћапГае^ уђе 16/9. у римски ритуал, из кога га послије неких педесет година опет избацише. 6 ) Избацили су га отуд, но обред се ипак још одржао, На но се у Аустријн било је много цркава које су га држале. И ту су га набрањивали авторитетом државне власти. 7 ) Па сто ни то нпје помагало. Ннје нам памјера, а није нам ни од иотребе ироучавати цијелу историју овога чина и обреда ирн њему у заиадној цркви. Доста нам је било напоменути ово. Још ћемо само истакнути, да су рпмски богословн спрам иавала Рима против овог обреда различно сгановиште заузимали. Док је оп у дијецезанским ритуалима добивао мјеста, говорилп су једпп, да благоспљање воде о богојављењу треба са свијем на нустити; други оиет, да се дозволи благосиљање воде о богојављењу, но не по уобичајеном обреду, всћ по обреду који нрописује римски ритуал за обични бла гослов воде недјељом и у опће кад је потреба; на иошљетку трећи су о томе богојављенском благоспљању воде говорили као о нечем, што у црквп поетоји и чак 4 ) „ЦерковннЛ ВЈ стникђ ." С.-Петербургх 1891. Ла 4. стр. 60. 5 ) Ог. МагИп ЕМдИс, Ка1оНско раз^гзко ћо§оз]оује. 2а§гећ 1887. 8у. II. 81г. 372. 6 ) ВсКпсћ, Ор. сл! стр. 854. 7 ) Но^есгеГ тогп 16. кшнЗ^ешасћ! 1п Вбћтеп (1еп 26. Ногтт§ 1788. Види: НапсШисћ а11ег ип4ег (1ег Ке^египј* Јозерћз II. Гиг Зје к. к. Егћ1ап(1ег ег§аи§епеп Уегогс1пип§еп ипа бевеЈге. \У1еп 1789. ВЈ. 15. 8. 962. — У њему се вели : „80 ичг(1 аптИ егк1аге(, с1а,чи сИезе ~[УеШе гп Нгп■ кип/Г дапгИсћ хи ипГегГаазеп ве1".