Српски сион

Б р . 7.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 99.

врло евечано се обавља. За ова три ста- I новишта навешћу три пасторалисте запа дне цркве, на пме Рајхенбергера ! ) Шиха 2 ) и Штиглића. 3 ) Изгледа, да је Рим својом најновијом одлуком у овоме нитању стао на становиште онијех, који су заступали средње гледиште. Али у самој ствари, то средње гледиште и одлука конгрегације за обреде нпје ништа друго, него на љепшп начин изведено укидање самог богојављенскуг благосиљања воде. Кад је оно ушао у рпмски ритуал, добио је богојављенски благослов воде натпис: ^ВепесИс1го а^иае, ^иае јИ гп УгјгШа Ергрћатае ." У ђаковачком обреднику натпис му је: „ УеИкг 11а^оз1оу уос(е и осг Во(?ојау1јепја. " 4 ) У грчком евхологију патПИС му Је : \АхоХо^&са тои иеуаАои ајчаОиоО то>1' аушу (')еосрагаиоу , 5 ) у нашим СЛОвен ским требницпма: ПослФдовлнЈе великлги; и^скАфЕнУл скАтк1\-А ЕогодклгнУн (вјеран прем да неспретан прпјевод грчкога). Ђаковачки потнуно одговара нашем иравославном називу. Сами пак чин има елемената нашега чина, али је много и много дотјеран према духу римскога служења. Светтеннк почиње: Оапаз зе о(;уог15е пеБеза, а тоге зе з1ас!ко ис1п1 2ет1ја зе гас!ије, §оге зе 1 ђгс1а уеве1е Јег кикгз!; Бје окг51еп 1\'апот и Јогс!апи. Народ наставља: 5(;о је 1еБ1 тоге, с1а рођјеге; а 1еБ1 Јогс1апе, с1а 51 зе роуга1Јо. . . Предијевка псалму 28. иад водом : С1а5 §о5рос1пЈ1 пас1 уос1от, А11е1ија: ђо§ уеПсап51;уа §гт1, А11е1ија Преднјевка псалму 67 : 1Ј сгкуаћ Б1а§05Пуај(;е §05рос1а, А11е1ија, 12 ут1а 12гае1оуЈћ ; А11е1и ; а. Пред4 ) ЛпЛге Негскепбегдег, Раа1ога1-Ап\уе18ип§. II. Лик§. "Шеп 1835. Тћ. III. 8. 444. 2 ) 8скпсћ, Ор. сК;. стр. 855. 3 ) 8ИдШ, 1. с. 4 ) 01>гес1пНс ђјакирце ђоаапако-Зјакоуаоке 1 зпешвке. 2а§геђ 1878. 8{г. 173—193. 5 ) Еухо1бу101' то ц&уа. 'Егетсцаи' 1770. сггА. 250.

нјевка пјесми 90: Оп те 12ћау1, А11е1ија: ос1 гатке 1оуаске, А11е1ија. Слпједе литаније, међу којима три за благослов воде. Послије тога „с!аћпе буесепјк 1п ри1а и уоЈи" и наставља ексорцизам воде са односним заклињањпма и молнтвама. Благослови сол, опет уз заклињање и молитве; успе сол у воду, те заклиње обоје заједно, при чему „1п ри1 гатоа кп2 и уос!и, 5уак1 ри1 с1иБ1је" говорећи три пута Формулу благослова .... долазе опет молитве, шкропљење п пјесма: „Теће ћо^а ћуаНто." Почвци многих молитава у овоме обреду узети су од ријечи до ријечи из наше православне литургије, реченица пма у њима из разних наших молитава, тон цијелога обреда опомиње нас много на православни обред. Но ипак је прекројен по духу латинскога служења. Па и таквог ето нијесу могли из Рима добро гледати; смирити се не могоше, док га не забранише. Забрањен је обред богојављенског благослова воде. Веле, да Рим није допуштао да се крштење катихумена обавља и у очп богојављења, већ само у очи ускрса и духова. Уз то није Рим марио да се шестог јануара наглашује успомена крштења Христова у Јордану. На ношљетку сами обред издаје своје норекло са истока. Дакле треба да га нестане. И нестаће га у римској цркви, јер папа је рекао да тако буде. Јављење трију краљева на поклоњење Христу, то је главно; богојављења нестаје. Али да, Рим није забранпо благослов воде у очи трп краља. Он је забранио само да се тај благослов обавља по старинском обреду. А вода се може и у очи три краља благословити оиијем обичнијем благословом, којим се благосиља недјељом прије велике мисе, и иначе кад је потреба. У римском ритуалу има обред са натписом: „Огс1о ас! {ас1епс1ат а^иат ћепесћс1:ат сПећиб сЈогтгпаб е1: ^иапс!одие *