Српски сион

С тр . 100.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 7.

ориз Гиегк". 1 ) По њему се благосиља вода недјељом за шкроиљење олтара и ако је за што друго иотребита. Од ирплике наше мало водоосвећење, само што је наше бар десет пута веће. Па кад ко сада тијем благословом благослови воду у очи „света три краља", каквог ће смисла имати то благосиљање? Са „света три краља" не стоји вода ни у каквој свези, осим ако су они можда воденим путем у Витлејем путовали. Исто онако као што ће од сад у онијем црквама, које су свечано обављале богојављенски велики благослов воде, благосиљати воду у очи трију краљева, исто тако је могу благословити сваки дан стотину пута, ако је потребе. Радп извјесне сврхе и ради редовне нотребе везан .је тај римски чин само за недјељу , иначе није везан ни за какав дан, пи за неко стано вито вријеме. Према томе са свијем би логично било, да се у очи „светих трију краљева", ако ориз поп Гиегк, вода и не благосиља. Кад је богојављенски благослов воде по смислу своме укиаут и по обреду своме забрањен, онда, ако ннје друге какве нужде, на што благосиљати воду тога дана? У томе нам изгледа логичнији спо менути дворски декрет од 16 марта 1788 , који отворено налаже, да благослов воде о „св. три краља" треба са свијем изо ставити — ^апгНсћ хи итеЉззеп зеп Јест, али шта би тад народ рекао? За то Рим не налаже, да се благосиљање воде тога дана укпне, него допушта да се врши, ма и без смисла, јер и без потребе! Послије,

Ј ) У МГззаГе Котапит такође. Видп: ЕД. Ка41з1)0пехша XI. 1876. ра^. [101].

кад буде томе вријеме, лако ће се ова нелогичност новим једним декретом исправити. А дотле нек парод, присуствујући благослову воде у очи „света три краља", мисли да је то још вазда онај стари благослов! На ннзбрдици, којом је Рим повео занадни дио Христове цркве, одмакао се ево још један корак даље. Ствар није од велпке важности, али је карактеристична. Све што спомиње на сретне дане јединства запада са истоком, све то треба истријебити, све уништити. Много је већ истријебљено, много и много упиштено, и све то већ и заборављено. Дошло је већ до ситница. С њима ће Рим бити брзо готов. Бласт му је у рукама. А стало му је ваљда да се ни једна илеменита душа не освијести и не помисли: гле, некад је то друкчије било! Опасно је по Рим, кад се људи стану сјећати прошлијех времена. Протестанти, старокатолици, па и сам велики Шгросмајер, доказали су, да за Рим није добро, кад се људи почну прошлости сјећати. Уништи дакле све, па и оно што је можда коме и мило, пек се само затре траг прошлости ! У очи „света три краља" неће се орити „01аз ^озросЗпр пас! уос!от" но онијем црквама западнога хришћанства, по којима се вијековима орио. Али за то сад грми глас „свете конгрегације за обреде" коначном романизацијом обреда занадне цркве. Сам Бог знаде, да ли се наша земља томе радује, да ли се наше горе и брда томе веселе !