Српски сион

Б р. 8.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 127.

у В Бечкереку, Темишвару, и Сегедину, а богословију у темишварском семинару. По свршеним наукама узео га је чанадски бискуп Ј осиф Лоновић за свога перовођу. Године 1836. би посвећен за свештеника и служио је као капелан у градској цркви у Темишвару. Због своје ревносги и вештине постао је г. 1837. бискупским обредником и бележником духовнога стола, а г. 1841. тајником и управитељем писарнице духовнога сгола. Год. 1848. удостојен је Михаловић од краља Фердинанда насловом каноника чанадске бискуније. Преко 15 година вршио је он службу своју уз бискупа Лоновића и стекао велика искуства и познанства, пратећи често Лоновића на угарски сабор у Иожун, на у Будим, Беч и у стране земље. Кобне 1849. године буде од војног суда осуђен на затвор од 4 године дана, те је 2 Ј / 2 године пробавио у тврђави леополдштадској и био лишен звања, части и имања.. За тим је морао служити још 2 ] / 2 године у свом родном месту по ново као духовни помоћник, па је постепено даље нанредовао, док није г. 1861. милошћу кра.љевом опет добио наслов каноника и ностао жуиником темишварским. Год 1870. именовао га је цар и краљ Фрања Ј осиф I. . надбискупом загребачким по смрти надбискупа Хаулика. За кратко време именован је и ц. и кр правим тајним саветникоч. Год. 1877. постао је на предлог краљев кардиналом. Био је још одликован великим крстом Леонолдова ордена. Живио је врло скромно, те је свој велики ириход већом страном давао на добротворне цели. Нотпомагао је обилато цркве, свеучилшпте, разна друштва, заводе и свештенство, те је том дарежљивошћу својом стекао великих заслуга. Године 1886. славио је своју златну мису. Погреб му је врло свечано обављен. (Фаника пл, Чех рођ Адамоввћева.) Пишу нам из Ђрдуша: Дне 3. (15.) Фебруара преселила се у вечност Фаника ил. Чех, ро/ј. Ад«.м»виН, властепинка у Ердушу и супруга пресветл )г г. великог жупана сремског Ервина нл. Чех-а. Покојница била је душом и телом заузета за сиротињу те чипила милостиње. 0 благданима као и иначе делила је сиромасима одела, дрва и новчане припомоћи, болнима је храну из своје куће и лекове слала, а старе и убоге је оделом и храном редовно издржавала, па и ирање рубља плаћала за њих. Да је била добра мајка сиротињи, види се из тога, што је сав народ у Ердуту и мало и велико на глас њене смрти похитао

да види још последњи пут своју до^ротворку, а оданде се илачући враћао са болом у срцу и речима: „мчога сирота заплакаће за њом." Ошптина Ердутска положилаје венац на самртни одар њен. — Приликом оиравке аарохијалног дома, као и кад је бура кров са сраске цркве скинула, иокојница је ирва новчаном ириао.моИи иритекла г^рквеној оишшини у иомоИ. Свешшенике Ердутске је гошово реНи она издржавала! — На погребу покојне добротворке те силан је народ из места и са стране учествовао. 0сим римокатоличког свешгенства при ногребу беху и српски свештеници, н то: вуковарски, винковачки, оба даљска, иришки, трпињски, моховски, черевићки, негославачки п ердутски, који тело племените покојнице до хладнога гроба одпратише. Вечан јој спомен међу нама а доброј души њеној рајско насеље! М.

Ч И Т У Љ Д.*) (| Урош Зорић) парох у Товарнику, у архидијецези, умрво је напрасном смрћу 2. (14) Фебруара о. г. у 72-ој години Своје старости. Кад је требао на Сретеније да иде на јутрење, нађен је мртав у постељи, капљом ударен Покојник је изучио у Карловцима гимназију, па је за тим учител,евао шест година у Граници, и тек носле тога свршио богословију. Као парох служио је 40 година у свом родном месту. На погребу му било је десет свешгеника и много народа. Надгробну реч говорио му је Никола Ковачевић, иарох из Илииаца. Покојиик беше ваљан свештеник и честит човск. Нека му је вечан спомен !

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВН. (Молимо поштоване ниспе, уредништва српских листова п пздаваче књига. да нам своја издања на ириказ достављају. Молимо тако исто славна уредништва, да нам своје листове у замену шаљу.) Извјештај српско-православног богословског сјеменишта за Босну и Херцоговину у Рељеву код Сарајева за школску годину 1889/90. Уредии протонресвитер Летар ПешрановиЛ, ректор богословије. — Година Ш. — Сарајево, земаљска штампарија, 1891. — 8-на, отр. 79. — У том „ Извјешшају " напрвомје месту на 36 страна чланак: „ 0 Ђогу као саасишељу иашем у оа*) Да бисмо могли у окој рубрици достојно испратити на овај свет сваког нреминулог свештеника, молимо лепо пријатеље овога листа, да нам саопште смртне случајеве, који се догоде, и да наппшу по коју реч нз живота дотичног покојника. Уредн.