Српски сион

Стр 126.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 8.

тпме овде Је за сва времена осигурана илата свештеничка. Но колико има такових ошитииа? И зар није позив наш да се удруженим силама боримо у садашњости за лепшу будућност васколиког свештенства ? С тога радосно поздрављам сваку мисао и тежњу, која на то смера, да уздигне цркву и свештенство на ону висину, која њој ио светом позиву припада. Радо ћу ступити и ступам у коло братско, комејесмер, да са законом у руци брани право цркве и њених служитеља. Готов сам слабу снагу и искуство моје посвегити делу том „Успех ваш у питању том, које сте у братској нам митрополији романској постигли, јесте задовољавајући. Евала властима, које су готове потиштеном мирском свештенству руку помоћи пружити! Тим истим путем треба и код нас у

нашој митрополији да пођете, у нади да ће и она са раширеним рукама прихватити праведан захтев свештенства. — „На том зб^ру би Ви изнели цео операт и предлог ради оснивања упитног „патроната." Решење збора имало би се иоднети високом НЦМСавету и српско-народном Сабору у Карловцима на одобрење и односно узакоњење. „Примите Пр. Гд. 12./П. 1891. 77. Д." До скора виђења и сретна састанка на братској конФеренцији (збору)! Примите иоје искрено поштовање. У Сри. Вел. С. Миклошу. 18. Фебр 1891. Светозар Петрови!, протонамесник. (Свршиће се).

" ЛИСТАК. Љ

Б Е Л Е Ш К 2. (Православна српека Оогословија у Призрену.) По „Наставнику", листу проФесорског друштва у ћеограду. саопштавамо о иризренској богословији у Старој Србији ово : Школске године 1889. имала је призренска богословија седам настнвника, међу њима једног за турски језик. Школа је подељена на један нриправни и три виша разреда. У приправном разреду било је 41, у I. разреду 22, у II. разреду 2и у Ш. разреду 9. ученика; свега 93 ученика. — У ириправном разреду иредаје се: српски језик, словенско читање, рачун, земљо пис. јестаственица, општа историја и краснопис; — у I. разреду: наука хришћанска, срп. језик, рачун ботаника, Физика, иознавање човека, општа историја и турски језик; — у II. разреду: хриш ћанска наука, св. писмо старог завета, срп. језик, црквено-словенски језик, рачун, земљопис, Физика, оингга историја, зоологија и турски језик; — у Ш. разреду: Св. писмо новог завета, догматика, пастирско богословље, психологија, логика, педагогика, српски језик, црквено-словенски језик, канонично право са степенима срод ства, црквено богословље, рачун, општа историја, историја цркве и турски језик. — Осим ових предмета предавано је прквено појање и тумачење еванђеља у свима разредима. Осим

школе походили су ученици и цркву недељом и празницима. — Уживало је стииендије 38 уче ника, и то из закладе пок. Симе Жгуманова, који је оснивач и велики добротвор ове школе. Школска зграда, у којој је богословија, налази се у врло рђавом стању. Стараоци задужбине пок. Симе Игуманова, који се по завештању овог великог родољуба брнну око одржања ове школе, прибрали су потребан новац, те су почели зидати нову леиу зграду за богословију. (Избор пароха у Крушедолу.) Јављају нам, да је 25. јануара о. г. изабран у селу Крушедолу, у архидијецези, за пароха Јован Живкови%, досадањи капелан и администратор исте парохије, у коју као Филијал спада и село Шатринци. Г. Јован Живковић познат је као вредан писац у нашој црквеној књижевности под именом Ј. Даниловац, који је под тим псеудонимом радно дуже времена у „Гласу Истине," и који је обећао и нашем листу своју сурадњу. Парохија крушедолско-шатриначка може се поносити с таким свештеником! Нека је сретно г. Живковићу! Кардинал Јосиф Михаловић) надбискуа загребачки, преминуо је 7. (19.) Фебруара о. г. у ЗУ 2 сахата у јутру носле дужег боловања. Родио се 4. (16.) јануара 1814. у Торди, у торонталској жупанији. Средње школе свршио је