Српски сион

Б р. 8.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 125.

иородица, свештеника и учитеља, а особито црквених општина (парохија). Подигнимо глас свој, пружимо руку руци; учинимо све у ствари најсветије н;:м цељи повратка у живот, на санкционисаним законима основаног права иравославног иашронаша\ Ја сам започео, сад је ред на Вама, љубазна браћо, да и Ви то исто учините, што сам до сад ја, али не појединце, него делајући солидарно ; једнодушно и споразумно. Да би се пак сви они, које ова ствар интересује — а не могу себи прстпоставити да бн међу православним свештенством било кога, да га то неби интересовало — могли оријентираги, узимам себи слободу са дозволом славног уреднипттва, њиховог равнања ради, мој меморандум унрављен на преч. г. Лазара Нони%а, окр. протопресвитера, у овом званичном листу изнети. Главна моја цељ, као и онај пут, који ваља узети у овој ствари, у кратко се у њему садржи ; главни нак докази, законите базе, као и разлози досадањег мога поступка, без којих потпуног оријентирања не може бити, — Фале. На том се оснива моја жеља, да ово у ледној конференцкји расправимо, у колико би ту прилике имао ствар опширније саопштити. Познато је, да ће се саборски одбор, коме је поверено уређење дотације свепттенства о. г. у ирвој голсввни месепа марта састати, ше је дакле време, да се иоменуша конференција шшо ире сасшане. Буди ми дозвољено овде са неколико речи одговорити оној преч. господи, која су тог мњења, да се са предлогом и свима доказима мојим обратим с аборском одбору, који би ове. као врло важне, безусловно уважио. — Није сад главно питање уважење, но много више од овога; а то је иоврашак у живош и узакоњење пропуштеног и занемареног од наших предака сшарог ирава! За ово се дакле неизоставно иште уједињење и у име православног свештенства и народа јавно нотраживање, због чега и молим, да ми се извини, кад кажем, да чрез једно лице достављена представка не упливише тако, нити је у стању ту цељ постићи, коју захтева решење тако важне ствари. Ако нам дакле лежи на срцу осигурање будућности православља наше цркве и народа интерес, и ако заиста хоћемо да заслужимо назив „аасшира," онда нам је света дужноСт, не пропустивши прилику глас евој пред светом јавно

подићи, јер то птто потражујемо по ново припознавање православног патроната, не спада у унутарњи делокруг само конгреса, и тако то не зависи непосредно само од његовог расположења, јер је ту висока влада позвата, да изрече џрииознавање иравп, узакоњење иашронаша. ирнвославног. Из овога непосредно ељедује, да се цељ само одржањем једне конФеренције поетићи може. А да би за ову рок одредити могли, учинимо законите преткораке; од његове светоети Патријарха нашег Георгија замолимо дозволу, ради сазива свештеничког збора и т. д. Молим све поштовано евештенство и меродавна лица, која желе у овој ствари учествовати, да се због краткоће времена иисмено на аошиисаног обрашиши изволе, са означењем и најзгоднијег места за одржање конФеренције; да би тако благовремено о заказаном дану и месту одржања извештени могли бити. На послетку примећујем, да је иреч. г. Лазар НониИ, уваживши мој предлог, иримио на себе вођење конференције. Сада иак пре него што иређем на сам меморандум, да видимо нгга вели и каквога је мњења један од најодличнијих свештеника из околине наше. „Пречасни господине/ На цењени доиис Ваш Бр. 68. ех. 1891. част ми је одговорити ово: Ја сам г. 1888 са задовољством у јавности иратио борбу и темељнте разлоге ваше у погледу дотације парохијске „и иашроиасшва ирав. оагитина ." Врло ме је интересовао даљи развој те ствари, те сам Влм врло благодаран, што сам из дописа вашег од 4. дезембра ир. г., на вашег г. проту управљеног, — увидио, како се тај спор до данас развијао. Још ћете ме већма обвезати, ако ме у своје време о коначном исходу известите. „Нема сумње, да је начело, које сте Ви исгакли у погледу признања и оснивања „иашронаша" за наше свештенство снасоносно и корисно. Наш народ у помешаним општинама — нарочито где су Немци и Мађари —, од дана на дан материјално опада, и тиме и дотација свештеничка иде на мањак. Са предлогом вашим осигурана би била будућносг нашег свештенства. „У мојој парохији хвала Богу нсма иноплеменика, свештенство прима редовну илату из Фонда црквеног који се састоји Те но