Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 9.

Но ја идем и даље: пшпем Вам као свом предпостављеном, као свом званичном старешини, и питам Пречасност Вашу за савет: како би могли наћи и поћи оним срећним путем, којим ћемо доћи до осшварења и оживошворења „иравославног иашронаша ," и то ие само за оигиши■ ну Кечанску, или у оишше романске оигитине, него за све православне, па по томе и сриске црквене оигишине; иошто је и српским не мање као и романским општннама нуждан и користан „натронат," и пошто признаље и утврђење патроната за све православне општине иде у прилог срнском исто тако, као и романском свештенетву. Сада као српски свештеник и протонамесник, за прву и главну дужност своју сматрам, да радим у интересу српске дркве, српског народа и српског свештенства. Ја узимам иницијативу; — али како још за сада немам познанства са браћом и мероцавним личностима, то не могу имати онога уплива, који сам имао у романској Митронолији, у којој сам 25 година службовао. Из тог узрока узимам себи слободу — у нади, да Вас нећу увредити — да Преч. Вашу у име свештенства умолим, да будете тако добри, те да — као наш етарешина — примите на себе вођење оне акције, коју — ако смо ради осигурати православље и његову цркву — неодложно нам започети ваља А и ко ће нас сигурнијим нутем водити, осим Преч. Ваше ? Ко ће моћи Св. Патријарха боље инФормирати, осим Пречасности Ваше ? Нико други ! Романска је Митрополија већ придобивена, сад је ред на нас да сејавимо, да се покажемо, да смо живи, да се интересујемо не само за себе, него и за своју цркву, — за народ свој! Сада нам је најбоља нрилика за борбу, као и за то да се у акцију увуку Епархије, Епископи и св. Патријарх. Ови пак само на тај начин могу реч своју подићи, ако буду позвани. Кога више и дира, кога већма и болн жалосно стање нашег народа и његовог свештенства, до ли нас свештенике? Дакле сада или никада!! Погледајте само римско свештенство, како оно и за маленкост солидарно алармира свет, па зашто не би и ми могли пригрлити солидарност, кад је реч о нашој егзисгенцији?? Ако бих хтео ићи и даље, заиста бих иогао написати и впше табака, алп не налазим за нужно, пошто држим, да је Преч. Ваша из до

сад реченога ствар потнуно разумети могла; но ипак морам додати још ово. Чуо сам како о овоме мисле она браћа, која су добро дотирана. „Ми смо — веле — ио рескриишгу организирангг, егзисшенццја наша је осигурана, Јир је избрг^сан, шшола и илаша на.м иде редовно, гиша Ие нам иашронаш " и т. д. Овима у кратко само толико одговорити могу, да та браћа суде само по себи, да ее брину само за моментано садање стање, и не виде даље, било у будућносги како му драго: доста је то, да они живе и то добро, па осим тога по тим њиховим речима види се, да они рескритп прочитали никада нису, те не знају, шта је у њему, јер да су прочитали §. 13. до краја — мислим — да би друкче говорили. Камо лепо среће наше, да наши праоци не беху тако лакомислени, као ова браћа, па данас не би кубурили и натезали ! За пример нека послужи сваком наша општина Срп. В. Снт. Миклошка — а биће свакако да она у том иогледу није једина и усамљена. Не треба да„ идемо врло натраг. Пре 20 година било је овде 5000 Срба са иреко 100 еесија; данас их нема само 1317 душа са 30 сесија!! Некад беше 5 парохија и један капелан, данас ни двоје живети не могу. (За доста осведотава^у то породице покојног проте Николића, брата Шандора и Ђорђа.) Где су наши богати трговци, 50—60 кућа на броју? Нема их, само једнога, кажи: једнога. А свега тога не би било, да су се покојни наши стари бринули да осигурају „Иашронат ." Где ћемо иак бити још кроз 20 годнна, ако и на даље останемо овако безбрижни и немарни? За сигурно се може рећи, да ћемо се после тих 20 годана. морати питати: „Где су ваши богаташи, који су по решкринту плаћали?" и да ћемо на то питање морати одговоритн: „Нема их, ироаалг^ су\ а Но са њима пропао је и порез, а с порезом и свештенство, са овим пак и православље. Маслим да је довољан и овај један пример за доказ. Пречаени Гдине! Из горе наведеног, мислим, да сте се уверили, да немамо времена за оклеваље; дата нам је прилика, с' тога треба да се нодигнемо на посао, да закуцамо на врата, да после не буде касно. Кад сам ја сам био у стању задобити и иодићи три епархије; — да колико ће нам тек лакше бити у солидарности жељену цељ иостићи. Пристанете-ли на рад око ове ствари, и