Српски сион

В Р . 9.

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 141.

примите-ли се вот^ења тога рада, то мислим, али не само мислим, него уверен сам, да ће Вам за то свештенство, не мање и народ вазда благодаран бити. — А ево како ја мислим да треба да почнемо: 1. Прво да се састанемо и лично установимо програм. 2. Пре него што би почели даље кораке чинити, ваљало би нам исту ствар до знања ставити Његовој Светости Патријарху, и њега за исту ствар задобити, што би најбоље било, кад би се са њпме лично састати могли, што ће бити могуће, кад он у Темишвар у седнице дође. 3. Не дође ли, тад би добро бидо, да му пишете, и да га питате, би ли се могло тога ради саветовати са г. Стевановићем подпредником; или 4. Да сазовете свештенство нашег иротоцрезвитерата на конФеренцију овде код нас, као У центрум. 5. Или да се преко ког јавног листа позове на збор цело свештенство, и који се интересују, ти ће за цело доћи. 6. У конФеренцији би требало, да се изради један Меморандум Митрополитском Савету, или Епископском Синоду, Српско-аародном Сабору, којим се иште уведење и утврђење т. ј.узакокоњење „ иравосларног иатроната." 7. Да би се могло свештенство оријентирати, ваљало би штампати све оно, што сам романским енархијским скупштинама поднео; и 8. На сваки начип, да би се требало обратити и на све Епархије. То је и кратко моје мњење. Имам додати још ово. Већином су општине организоване по рескринту. Рескрипт је санкционисан, и према томе организовање тих општина узима се као законито: па ипак не стоји ово у погледу наплате свештенства у Фиксуму Питаћете зашто, кад у рескрипту стоји изрично да „свештеници имају иримати илату у фиксуму " Одговор ми је следећи : Да, тако је, али :ао што знам, нигде ни у једној општини — када се организовала свештеничка плата — није узет у обзир краљевскн отпис од 1853 године априла 18. Бр. 27-и, који гласи овако, и који егзистира у важно:ти и данас: „За допуњење закона од г. 1802 уговори склопљени и који се имају склопити између по-

јединих општина и свештеника, поравнања или код обвеза, које се при коначној визитацији догађају, новчану своту (штолу) у колико је слободно општинама и свештеницима на место старог уговора ново поравнање склонити .... али се то увек догађа уз интервенцију застуиства државне и дијецезалне власти, од кога уговора један примерак има се послати власти." (Види наредбу министра-председника од 30 септ. 1876 бр. 1508 М. Пр., која тако исто гласи.) Дакле пошто се нису овога држали ти уговори т. ј. организација је незаконита. Но да рекнемо, да су те наредбе држали се, и онет разрезујући парохијал на душе и брачне парове, свештеничка плата пије утврђена на сигурном основу, јер душе пропадају, прелазе у другу веру (Назаренство) и тако свештеник остаЈе без пореза. Да је пак одмах установљен и утврђеч Патронат бар за оне земље и куће, које су 1876. год. још у православним рукама биле, наше би парохије сада биле осигуране. С тога је моје мњење, да би свим силама ваљало настојати око тога, да се устапови и утврдн патронат, на основу споменутог кр отписа, одбацив му важност и ваљаност коликоје год више могуће година у натраг, те да се на тај начин бар садање стање парохија осигура новом организацијом са патропатом. Мислим, ч ,а ми није нужде даље Вам тумачити, ношто сте из до сад наведенога ствар довољно разумели. Дао сам прилику Преч. Вашој, да о овој — по мом суђењу — важној ствари размишљате. Уједно стављам до знања Преч. Вашој, да ћу сва дозвољена средсгва употребити, како бих — ако Ви не би нашли за вредно да се у овој ствари у опште какви кораци чине — бар овде нашу српску парохију по горе изложеном начину организирао, _ ради чега сам и *) „К1е§ез211е8и1 аг 1802. е \ч 1бгуепупек а7 е^уев кбгзе^пек ез 1е1кев7 .ек кбгбИ 1е1ге јбИ ез 1е1ге јоган13 павћеП згег2бс1езек, едуегзе^ек, уа§у а сапошса уј^ЈШкЉап е1бГ ,гс1и1б к61е1е2е1> зе §екпе1 репговзгедеГ (штола нагпа) а теипуј1зеп а кбгзе^екиек \ т а1атт1 а 1е1кез2екпек јз згаћаЈза^икћаи а11 а ге§1 згеггоЈезек 11е1уе11 иј е§уеззе§ге 1ерш <1е тгпЛед свак аг а11ат ез едуЈгаг тедуеГ ћаШад кер^гвеШјепек когЂејШеоеХ МНепћеИк тед, те1у згеггбЈезпек е§у реИаиуа а ћа1оза§ћо2 Језг ћеки^епЈб. ( Види : Мт1821;еге111бк 1876. 82ер1ет1зег ћб 30-аи 1508. М. Е. 82ати геи(1е1е1, који тако исто гласи.)