Српски сион

С тр . 180.

„СРПСКИ СИОН."

ер. 12.

Тај догађај, као што се види, описују три јеваиђелиста : Матеј, Марко и Лука. Но док Марко у гл&внпјим само цртама нриказује тај догађај н то тако, да се из његових речи о том не може створити нотпун појам о суштини н начину иску шења Христових од ђавола: дотле јеван ђелисти Матеј и Лука .описују тај догађај подробно и врло складно. Сва три пак стављају тај догађај у време, пепосредно иза крштења Христова, приказујући одлазак Христов у нустињу делом Духа Све тога, чији силазак на Спаситеља нрн крштењу само што су у кратко споменули пре тога. Отуда је јасно, да се тај догађај збио не у друго доба живота Христова, већ управо после његова крштења. Толико што се тиче времена, кад се тај догађај збио. Обратимо ли сад пажњу речима св. Матеја: „тогда [исЗсх козв*дбН7. емстк Д$уолта в'л пВстктк! иск^ситиса Ф дјлколд;" то ће за нас бити појмљив и значај тога догађаја у низу осталпх дела Исуса Христа, што их је учинио за искупљење. Да искупи људе од власти ђаволове, родоначелннк новога, благодатнога живота V човештву, потоњи Адам (1. Кор. 15. 22, 45, 47 ) мора да уђе, пре но што отпочне Своју Спаситељску службу, у лпчну борбу са човекоубицом ђаволом, (Јов. 8, 44.) и да одржи победу над њим у тој борби. Но, и ђаво са своје стране, видећн да се приближује његово господство над људпма, уппње се из петиних жила да, ако је икако могуће, предусретне у самом почетку дело искупљења онако, како му је пошло за руком, да разруши рајски живот родоначелника природнога живота у човештву. Догматичка страна тога Факта очевидиа је: као истинити правп човек, који је узео удела у телу и крви деце човечје (јевр. 2, 14.) Ис. Христос иодложан је свим немоћпма п искушењпма човечје природе, осим греха (4, 15.) како по происхођењу Својему, тако и у свем животу Својему. у којем се Он јави као личност, која не учествује у греху. Пажљнв разбор самих искушења Христових показује, да су та искушења у свези с једне стране са човечјом природом у Исусу Христу у опће, с

природом која дозвољава сваку кушњу, јер је сама по себи слаба и колебљпва, а с друге стране са Његовим позивом као Месије. Искушавања долазе у опће са три стране : 1.) са стране шела човекова; природна потреба хране хоће чешће да се изметне у разноврсне телесне страсти и похоте. Бива то иод утицајем греха, који господари у човеку, и деловањем нечистога духа. 2.) Са стране друшшва. И овде природна тежња да буде на добру гласу међу ближњима својима. услед греха измеће се врло често у многоврсне духовне страсти и порочне тежње и жеље, као властољубивост и с њомтесно спојену жељу за особнтнм почастима у друштву. 3.) Са стране свеша у опће, као иредмета човечјега господства и владе. Овде природна брига и старање, да обезбеди свој опстанак, из меће се радо под утицајем греха у властољубивост и користољубивост, са свима њиховнм безбројним последицама. Једном речи, у човештву грехом зараженом царују три жеље: жеља тела, ионос живота и жеља очију. (I. Јов. 2. 16.) Сходно томе, у првом искушењу настоји ђаво, да склони И. Христа на злоупотребу чудотворне силе, која у Њему, као Сину Божијему живи, да удовољи нотреби тела. Не једући 40 дана п 40 ноћп без престанка Ис Христос осетио беше — глад. Мислећи се користити том нуждом човечје природе, сатана приступивши к Исусу Христу, овако Му стаде беседити : Окшх Еожш есн, рцм, дл кдлшт т ул-ћвм вЗдЗтж." (Мат. 4, 3.) У другој кушњи хоће сатана то исто. Одведавши Христа у Јерусалим, те осгавивши Га на врх цркве рече сатана: „лц1Е ©кшх еси Божш, керзисд низ$: пислно во естк, ико Дтли>л\г 0воил\х Злпок-ћстк тев -ћ сл\"рлннти тд и нл р!зкл \-а КОЗЛА!?ТХ ТА, ДЛ НЕ КОГДЛ прЕТКНШШ КЛ линк ног^ ткокј." (њиет 7.) На тај начин, у ирвој кушњи насто јаше еатана, да наметне Исусу Христу лажне представе о Њему као Месији; у другој крпве појмове о одношају његову нрема народу израиљском; а у шреЛо) кугањи одногаај Његов према свету незнабожачкому .