Српски сион

Б р . 12.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 181.

Пустиња у којој је провео Исус Христос за време поста и кушњл, јест веројатно пустиња Јерихонска, која лежи међу Јерихоном и Јерусалимом. (Лука 10, 30.) Ту на северној страни долине Јерихонске уздиже се стрма и за путовање опасна гора, која се зове ^иагаташа с тога, што је по предању, у једној од многпх пештера пребивао Господ за време Својега 40-дневнога поста. Кад је Ис. Хрпстос после свршена 40-дневнога поста осетио глад, сатана приступи к Н>ему. Зао дух хтеде злобним својим саветима дух потчпнпти телу, које је у извесном тренутку осетило било из нуреност сила; и то тако потчпнити, да Христос са свим заборави на дух, па да се, не хтејући више трпети глади, реши, послужити се чудом, да задовољи телесној потреби. Ту нрву кушњу одвраћа Ис. Христос речима св. писма узетим из Вто розак. 8, 3. (Позивајућп народ израиљски к испуњавању зановеди, Мојсије опомиње га на онај нут, на којем га је пратио Господ, на име на пут из Егнпта по пустињи: „Он те је понизио, мучпо те глађу, ал' и

хранио маном, премда ни вп ни ваши оци не знадосте како; да ти покаже како човек не ће жпвети о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.") (ЉИет.) Позивајућп се на то место св. Писма, Исус Христос хоће тпм да каже, да се и обичнп људи позивају на потпуну преданост вољи Божијој, испуњавајући Његове заповедп. Што се тиче телесие хране, Бог ће, буде ли нужно, мимо хлеба ојачати телесне силе човекове; јер Он то може. С тога не ваља, ни кад си гладан, да се предајеш чувству детињске раздражљивости плп малодушне малаксалости уз роптања против Бога и Његове свете уредбе или очајању о Његовом промпслу. Тим мање, може Он, син Божији, који живи у Оцу, а Отац у њему, да очекује телесну храну од Бога, од чпје воље зависи трајање тога поста; нпти да се користи чудом. јер би тим с једне стране показао нестрпљивост и непокорност вољн Очевој, а с друге склоност на злоупотребљавање чудотворне своје моћи, која има другу вишу цел, на име да поткрени веру у спознану истину и да човеку тако рећи помогне, да добпје снасење.

(Наставиће се).

Ф 0 Т И Ј Е, патријарх цариградски.

(Свршетак.)

II.

^а догледу хиљадугодншњице велиЈ^Ж^ког јерарха православне цркве Фотија, патријарха цариградског, описао је 1890. године одлпчан члан руског клира Пван ВасиљевиЛ Платионов у једној књизи иотанко живот и рад тога великог јерарха, и то је дело почетком ове године поднео свјатјејшем синоду у Пе трограду на одобрење с тим: да свјатјејши синод, као врховна власт у руској цркви, призна канонички Фотија за светитеља. — Свјатјејши синод ову ствар није решио још, но ми ћемо овде допети оне разлоге, које је Иван Басиљевић Платонов навео у свом делу, да докаже, да је патријарх Фотије заиста заслужио, да га нравославна

црква уврстп у своје светнтеље. Ти разлози су ово: 1., Његове заслуге за цркву православну, које су се тако дивно истакле: у јуначкој му борби са папством у обрану правде и самосталности источне цркве; у ревносном распрострањењу свете вере по истоку п по словенеким земљама, у које је он први унео луч просвете истинитом вером, те већ из тих разлога он треба да се уврсти не само у ред светитеља него и у ред апостола. 2., Други је оправдан разлог, да се и патријарх Фотије уврсти у светитеље, јер су са радошћу у свеце уврштени свети Кирил и Методије, бивши ученици патријарха Фотнја, које је он по вољи својој