Српски сион

С ТР. 182.

СРПСКИ СИОН."

БР. 12.

слао на проповед евангелеку. Па кад еу учеиици еветитељи, зар да им учитељ и управитељ не заслужује бар то исто нризнање? 3., Да се Фотије уврсти у свеце нука нас и пример грчке цркве. која је мати евију православних цркава, и која је јога 1847. г. уврстила Фотија у свеце. Од како је Фотпје признат за светитеља у грчкој цркви на сабору, кога је патријарх Аншим био сазвао, да сузбије и осуди еициклику папе Пија IX., који је иозивао источне хришћане да напусте своју цркву, — од то доба сваке године, о дану емрти патријарха Фотија, цариградски патријарх или оде сам или место себе пошље три митрополита на острво Халки, и тамо у манастиру св Тројице, који је манастир подигао Фотије, одслужи се свечапа литургија у славу и помен његов. У грчкој цркви има и посебна служба за св. Фотија. (Ову службу је Иван Васиљевић Платонов уз своје разло ге такође поднео на увпђење свјатјејшем синоду.) 4., Осим тога име Фотијево увршћује се међу светитеље руске не само у старнм календарима и у старинама рускпм, него и у најновијим календарима, као на при мер у „Кијевском народном календару", у „Руском календару," у „Московском сувременом календару" и још по многим другим календарима: а то је јасан знак, да су православни Руси не само вољни да уврсте великога натријарха овог у лик светитеља, него баш и желе, да му се даде достојно место у црнви Христовој. Да се Фотије уврсти у светитеље вели Плашонов , не би било никаквих сметња за Формалну канонизацију, јер је њега признала за светитеља она црква, по чијем уиутству сви ми све наше свеце штујемо и преузносимо. Доста би било само да се реши, да име Фотија уђе у све месецослове и црквене књиге као светитеља и то законито и у потпуној Форми, а не као до сад крадимице и случајно. Служба му је већ и преведена са грчког на словенски а превео је у рилском маиа-

етиру (у Бугарској) игуман ТеоФан. Такав се превод налази и у Харкову. 5., Но шта су сви ови докази о светости Фотијевој на према речи самог Спаеитеља, којп је њему отворио двери небеснога царства. Сиаситељ вели: „Б лјжени изгнлнн прдкдм ради, ики> т-ћух естк царстко нбкесное " А зар Фотпје није био гохвен и то у два пут; у првом изгнанству је трпео многу оскудпцу, страдања и мучења а у другом је на брзо, а п не зна се како, изгубио и живот свој ! Па зашто ? Ради истиие, ради сталности му у обрани све тог православља против атентата римокатолпчког. Опаситељ још велп: „Елаженн есте, егда понссат-а вама, ижденјЗтх н рекЈЗтж КСАКУд ЗОЛк ГЛЛГОЛЖ НЛ Бк1 ЛЖ^ЦЈЕ Л\ЕНЕ рЛДН." Па кога већма грди и мрзи цео католпчки свет, него Фотија, чије име онп не могу да изреку без проклетства! Читава су дела излазила, па и сада излазе, у којима се понижава чувепи овај јерарх православне цркве, и пакосним и заједљивим пзлагањем исмева се свети рад његов, Заслуге Фотију дају право да се уврсти међу светитеље па и апостоле. Истина је, да рммо-католичком свету не би по вољи било, да се тај обележени непријатељ римскпх папа уврсти у ред светитеља, но то за православну цркву не значи нпшта н она треба да одликује оваке трудбенике своје, па ма било то и најнижим степеном светости, назвав га „блажеиим", као што су то Јероним и Августин у католичкој цркви, Некн, који су иротивни поштовању Фотија, веле. да је он био у опреци са патрпјархом Игњатијем, који је био велики говорник нравославља. Но на то нека одговори закључак цариградског сабора, који је анатемисао сваког ко буде гово рпо протнв оба ова патријарха. Закључак тај гласи: „Нека је анатема на све, што се против св. патријарха Фотија и Игњатија писало и говорило." Слава и хвала нека је од свега православног света п сад и до века васељенском иатријарху Фотију! м.