Српски сион

Б Р . 13.

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 203.

двајамо, ми нећемо престати у духу с тобом живјети; за то буди милостив иримити тврдо увјерење наше, да ће твоЈа успомена међу на ма остати најживљи доказ твоје неописане до броте и љубави, — име твоје као добро међу нама живјети ће вјечно. „Благочастиви Христијани! „Живот незаборављенога митрополита Илариоиа био је пун благочасгија и ЈЈобродјетељи. Он је рођен у Подгориди 12. јулија 18^8. год. од поштених и побожних родитеља Ђура Рогановића из села Трњина у Цуце и Марије рођене Мартиновића из Баица. У вријеме његовог дјетињства не бјеше школе у мјесту његовог рођења; затоје почетау школу учио у манастиру Ждребаонику, а продужио у манастиру Врањињи, гдје је пострижен био у монашки чин За дјакона 1843. а за свештеника 1847. године на Цетињу рукоположио гаје блаженопочивши мигрополит Петар II. Петровић. Он као свешгеник провео је неколико година у манастиру Ждребаонику. „Блаженопочивши кнез Данило видећи у младоме јеромонаху Илариону особиту доброту, по зове га из манастира и ирими га као благодјејанца у школу на Цетињу, гдје је слушао богословске науке. По свршетку науке у звању архимандрита буде иослат у манастир Острог, којим је као настојатељ неко вријеме ваљано управљао. Кад ступи на владу срећно владајући књаз Никола I., позва га из Острога на Цетиње и наименује га митрополитом црногорским. Послије наименовања, Иларион пошао је у РусиЈу, гдје је био у Петрограду у Александроневској лаври од митрополита Исидора 20. маја 1863. посвећен за архијереја. Блаженопочивши император руски Александар II. НиколаЈ - евић иоклонио му је с брилијантима украшену панагију и крсг. Мигронолит Иларион вратно се из Русије на Цетиње у очи Пегрова-дне и на Пе тров-дан служио је први пут као митронолит божанствену литургију у саборној цркви на Цетињу. Митронолит Иларион уживао је велико поверење код свог владаоца књаза Николе, а од своје настве био је свагда неисказано љубљен. Шго су му разне околности спречавале пређе учинити, учинио је ове године, а то је : организирао је нове парохије; уредио је парохи.јално свештенство и одредио му правац у његовим светим дужностима. У исто вријеме, нека му служи на част и дику, што је поред ове организације носгавио темељ фонду у овој епархији за сирочад свештеничку. За његсве велике заслуге наш премилостиви господар књаз Никола I. на-

градио га Ј - е орденом Даниловим 1-ог степена, а руски цар Александар Николајевић наградио га Ј - е звездом свете Ане I. степена, и орденом светог Владимира III. степена. „Високопреосвештени Владико ! Ми ири пошљедњем опроштају молимо преблагога Госнода Бога Исуса Христа, да те насели у блажене обитељи оца свога небеспога, и да те причисли међу свете од вијека своје угоднике. „По сили благодети Божије молимо те, архипастиру благи, не престај молити се за ске нас, иред престолом свевишњега, коме ти сада предстојиш, како би се међу нама, стадом твојим, све већма и боље нодржавала свјетлост топле вј - ере у Бога, у славу и за сазидање сзетецркве и на вјечно снасење стада божијега. Благослови све нас посљедњим твојим благословом на земљи, да тијем благословом снабдјевене срјетеш нас у дан свеопћега ускрснућа пред Господем нашим Исусом Христом, коме нека је слава кроз све вјекове, а теби вјечна успомена и лака црна земља. Ам.ш." По последњем „Вјечнаја иамјат!" иоложени су Иларнонови посмртаи остатци у гроб, који се налази у истој црквн на дну у углу на јужној страни Смрт митроиолита Илариона објавили су многи српски и смвенски листови, онлакујући рани губитак А света митронолија добила је овом приликом из разнијех страна Српсгва и Словенства, особито из велике братске нам Русије, миоге изјаве срдачног учешћа. По наредби митрополијске управе држан је за покојпикову душу парастос у свим црногорским црквама, и кроз једпу годину чињен му спомен у пронисаним литургијским часовима. Оволико сам казати могао о мптро литу Илариону Рогановићу, шго чишш и но жељи многих његових прпјатеља и иоштоватеља, који ми овај доста тешки посао повјерише, а будућа отачаствена исто рија, у којој ће његова слика бпти више један урес: да се са осталпјема на углед истиче, потпунпће моје недостатке. „ И пл.илтк еги> кж родх и род?.!" У Рисну , на светог Стевана Штиља новића, 1890.