Српски сион

С тр . 196.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р . 13

који ће хтети тврдити: да икојему људскоме сталежу иа свету образованост шкоди и спречава га, да буде оно, што

треба да је — или ће доказивати: да је човек спремнији за оно, за што се никад свог века није озбиљно спремао!

(Наставиће се).

ШТА ЈЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦА И КОЈА ЗА СЛУЖБУ ПРАВИЛА ВЛАДАЈУ ПРЕКО ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ? (Наставак.) свету незнабожачкому. Ђаво претпоставља, да Исус Хрпстос, одрастао у средшш Својега народа, има нсти појам о одношају Својем к свету незнабожачком као и Нзегови сународници т ј. да је Н>егова задаћа као Месије, да води жестоке ратове са језичницима. и да их мора силом оружја покорити, не само религиозно него и политички. Околност ту, што сујезичници ндолоиоклоници, а при том не нотчињени Јуде јима, него њихови господарп, приппсује сатана искључиво своме упливу, својој власти над језичницима. И гле, он се усуђује говорити Христу, да не користи ништа, усиљавао се Он како му драго, да ослободи језичнике испод власти његове (сатанине), ако Му (Христу) он (сатана) добре воље не изручп власти над тим светом језичнпчким. С тога: „окани се ти труднога а бескориснога поста, иа купи ту власт у мепе, за цену но све незнатну: покори се и признај мене, сатану, господара тога света;" тако од ирилпке мудрује сатана. И занста дрзовитије није могао говорити сатана. Но, Господ одбије га коначно снажном Својом речи. Позивајући се на речи закона: ,,Господ$ Иог$ ткошЗ поклонишиса и толхЗ еднн©л\$ послЗжиши," — Господ даје тим знати, да Он треба и намерава, како би искунио људе, ићи оним путем, који му је пре векова показан у савету вечном, у савету Бога, Коме јединоме ваља се клањати и служнти. По јеванђелисту Луци „дјлкола № иде ш Хрјстл до кршепе." (4. 13.) Неко време није смео сатана ни невидљиво нанаствовати Христа. Сва пако она постојано понављана дела н недела против Хрнста за

другој кушњи сатана водп Исуса Тј^Христа на висину храма (тд лггдуушг тоИ 1адоу) на крплата врата једне од „галерија," које опкружавају храм Јерусалимски. Користећи се оним, што је Господ казао у првом Свом одговору, да човек треба да се но све преда вољи Божијој, ђаво указујућп на речп Пс. 90, 11, 12, нримећује да, ако је то обичним људима обећано који се уздају у Бога, као заштитника својега, тим већу силу имаде оно обећање, односпо Сина Божијег, Меспје: „И тако, скочи доле, и тим ћеш одсудно деловати иа духове који траже доказа, да си Ти заиста Син Божији; сав Јер) салим биће уза Те." Послушати тај савет сатанин, значило би, с једне стране, сагласпти се са сатаном у начину и путу, којим Месија имаде да дође до последоватеља у народу израиљскому; а с друге стране, неразумно излагати себе и свој живот онасностпма само за то, да се тако рећи нзнудн од Бога чудо, да се испита и искуша: да лп ће он хтети учинити чудо ? С тога Исус Христос одговара речнма Бторозак. 6, 16, „нс иск^шлн Г^л БРл тко*го." Те су речи првобитно управљене биле Јеврејима, који су за сваку ситницу, која им се причинила неугодном на путовању пз Египта у обећану земљу, готови били одрећи се вере, тражећи доказа — чуда — да је Господ заиста међу њима. (Исх. 17, 7.) У првим двема кушњама могао се био ђаво приказивати било у виђењу (као што су познага виђења у старом завету, пророка Језекиља, а у новом — јеванђелиста Јована) било непосредно, реално, као прави ђаво. Као шго је споменуто, овде је упео све силе, да Христу наметне лажан појам о Месијанском Његовом одношају нрема