Српски сион

Б р . 13.

С тр . 197.

Његова живота (и науке) на земљи, била су, да како, дела сатане. Јеванђелист Матеј, а и Марко додаје, да по одласку сатанину од Госиода „атли прист^пиша и сл^жау^ ел\{$." (4, 11.) Начин тога служења анђелскога Христу ми не можемо себи право представити. Свакако биће да се суштина тога служења састојала у окрепи телесних сила Господа, које су усљед дуготрајнога поста клонуле биле. Таково схватање оправдава се по све смислом речи Христовнх : „не ул-кв-к 6 4,НН0Л\Х ЖИЕХ В|5детх челов-ћкх 110 IV ВСАКОЛ\'А глагол-ћ исуоддфЈллх из оу-стх Божчи^г.'' Исус Христос прави је Бог, ал' он је и нрави човек (без греха). То је догмат свете католичке и православне цркве. Алн Исус Христос као човек упушта се у борбу са ђаволом и као што вндисмо, сјајно побеђује тог пакосника свакога добра. А чиме ? Постом! Гле, колика моћ у том привидно незнатном и од многих нсмеваном средству поправљања! А колнка тек корист од поста! Победити ђавола, узрочника зла. уепоставити живот у души и телу обамрла човека, приближити овога извору сваког добра; — то су ето први плодови поста. Божанствени учитељ не учи само, Он чини, па онда учи. Пример има велику педагошку снагу и значај. С тога то и од нас захтева речима : „иже сотноритж и мл$чнтх, сеи велш нлречетсд вх цлрствш нјвесн-ћмх." (Матд. 5. 19.) А и да покаже и пружи гаранцнју за изведивосш Своје науке

Он као човек остварава сам собо.п пдеалну слику моралнога савршенства, које ставља за девизу и коначну сврху животу хришћанина. У евајајућн иример Христов, црква Н>егова нроноведа „четрдесетницу," као време поста и уздржљивости не само телесне него и душевне. Другим речима: као што је Исус Христос све кушње н оне на тело („глад") и оне на душу (порочне жеље и лажне представе) управљене, сузбити и савладати изволео, тако и ми посљедоватељи Његови треба и мора да чинимо исто, у сврху победе над „лукавим." Но како је слаба п немоћна природа људска, а како је тежак бој са хитрим пакосником свакога добра ! Човек сам не може ништа добра учпнити (Мат. 5, 36. Јов 15, 4. 5.) без иомоћи више. (Јов. ШИ. Римљ. 8, 26.; I Кор. 15, 10.) Па с тога се и налаже човеку уз пост и молитва, у борби са непомирљивим непријатељем његова нравственога усавршавања. (Мат. 17. 21.) Пост п молитва дају снагу несавладљиву, моћ непобедпву. Да је тако, показао је Исус Христос сопственпм Својим иримером. „Иже сотворнтх н на!3читх, сеи велш нарЕчетсд во царствш шг.есн Ф .ллх !" Закључно : Чешрдесешниг^а је време иосша од самога Ћсуса Хрисша усшаиовљено, у ту сврху: „да се страсти тела ослабе, савест човекова очисти искреним кајањем а силе духовне оснаже искреним учешћем у тајни Евхаристије."

(Свршиће се.)

НАДЗОРНИК ОПШТННСШ ДОША.

, ; Бранику" и у „Српском Сиону" беше ових дана речи о надзорнику 'народних и црквених добара. То ми даде иовода, да сада пред сабор покажем и докажем, како би нам нреко нуждан био и надзорник општинских, црквених и школских добара. Колико се сећам у в. рескрипту одређено је, да надзорник народних црквенпх добара има надгледати само народна добра у патријаршији српској, а не она

појединих оиштина црквених, а за то би, још те како, нуждан био надзорник какав. По в. рескрипту остављено је општинама црквеним, да тако рећи неограничеио управљају са својим пмањем. Када се градио в. рескрипт, гледало се само на начело самоуправе општинске, а није се гледало у какве ће руке доћи та самоуправа, Кројиле су се хаљине за зрела, одрасла човека, а дали су те хаљине маленој деци да их обуку.