Српски сион

С тр . 198.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 13.

Онако се и дотерало дотле, да двоји ца тројица промућургшјих шнекуланата жаре и пале у црквеној опгатини а нпко им нигата не ће илп не може. Већина у одбору црквеном и у скупштини чинп шта хоће а не може јој мањина на пут стати. Што закључи, одмах може и извршити. Ту није нужна нп чија санкција Мањина може свој сепарат-вотум ставпти у заппсник „вечног воспомпнанија ради" и то јој је све. Сачувати да се у ветар не троши, да се зло какво не деси, то она није кадра. Нека је мањина најсвеснија свога иозива, она мора скрстити руке и гледати шта себична или глупа већина ради. Код политичнпх општина пма бар тај ирезерватив од злоупотребе већинипе, да свакп поједини члан скупштински, па и сваки грађанин, — може поднети протест за 15 дана протпв сваког закључка општинског и псти се не сме извршити, докле внгаа власт то не допусти. Но тога у нас нема. Одбор црквенп или скупштина реши што је већинипо ћефу, било то добро ио општину или не, Ти, који видшп, да то не ваља, немаш куда ићи да тражиш да то не буде, или, ако се и потужиш епархијском админпстративном одбору, док до њега твоја тужба дође, давно је већ одборскп или скуиштински закључак извршен, постао је свршен чнн. Гак асошрП; ти долазиш роз(: ГезШт, иа појутарје. Контрола, те каква контрола треба црквеним општинама нашим; али не контсола, која долази само да констатује зло, него која Ће и предупредити зло. Да је бпло ваљаие контроле, ие бн се заиста десило у Араду да 20 000 ф . а. вр. фундацијоног новца онштпна уиропасти. Па тамо је још интелпгенцпја на челу; а шта је тамо, где неук сељач унравља! Епархија, истина, има нрава надгледати општину; али то је само тако на папиру. Преко кога има она да врши то право, ко су јој ексекутивип оргагш ? За школу и цркву има их којекако, али за општину нема никаквих. За насгаву, ту су реФеренти, за „дугаеиопеченије," ту су нроте; али за адмннистрацију оиштпнску, за уираву њену с матернјалном страном ту пема Епархпја ппкаквог ор-

гана, преко кога бн она надзиравала ту страну. Епархијска власт нема ни евиденције о имању своје Епархије, нема евиденције о имању иојединих општнна Она не зна ни колико зграда, ни колико земље, ни колико новчана каиитала има поједина општипа, на не зна ни у каквом је стању земља ни у каквом су зграде општинске. Кчд се црква и шкОла срушп и кад треба пову зидати, па се по новпнама стану милостиње купитп, онда тек дозна епархијска власт, како стојп црква и школа Проте сваке године обилазе онштине, али шта онп могу? Могу наићи, и наилазили су иа таког председника, који ће им у брк рећи: „Себи руке девере; шта се вас тиче, оче прото, наша црква; попина је духовна страна а иаша матерпјална ; ако је наша црква опала, нама је опала; ако се у порти курјаци легу, то су наши курјаци; ми хоћемо тако, а имамо право да буде тако; ми управљамо са со бом како ми хоћемо а не како нам други заповедају. Кад бп слушали зановест, онда не би имали самоуправе. Самоуправа не састоји се само у том, да се може радитн добро, него да се може радити и зло То је потпуна самоуправа, а ту ми имамо." Тако, ето, схваћају нагае ошптине самоуправу и пуштају да пм се црква школа п парохија руши „у иркос попу и учитељу." Да се види, к«>ко се бриие онштина црквеиа, и то једна од најимућиијих у чигавој Патријаршији, да јој се зграде у добром стању одрже, навешћемо пријаву пароха једног епархијском административ ном одбору коју у оригпналу пмамо, која јасно карактерпше старатеље н чуваре пмања црквеног и школског по општинама напшм и која је најбоља илустрација ко лико је над ошптинама нужна ваљана непосредна контрола, те како што нре треба да буде падзорника над имаовином црквених општина. Иста прнјава гласп: „Славном енархијском административпом одбору у „Ал?густа месеца о г. бићо три годи