Српски сион

С тр . 200.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 13.

на изјашњење Проћи ће годнна дана, док јој се пошље, а година ће проћи док она одговори. Општина ће казати, да није истина што свештеннк јавља. После године дана послаће се то пароху, да он подпесе аутентичан доказ. У том ће се ова или она зграда срушити и политична власт даће му сведоџбу о томе. Онда ће епархијски административни одбор упутити општину „под најстрожијом одговорношћу" да зграду оправи. Општпна ће се на то отсмејати и налог — не бацити ас1 ас1а, — јер мало је општина у којима каквих аката има, — него га просто подерати, и свештеник ће се морати на ново тужити админпстративном одбору, и његова срећа, ако га не изгрде, што им толико досађује, но нареде, да изађе прота и реФерира у чему је ствар. Ту је прошла опет једна година. Међу тим парох или се одселио или је умр'о, и с тим је ствар свршена за тај мах. Заиста, старији свештеник, који нема изледа да ће десетак година живети, не треба ннкакве онравке на цркви и парохијп да тражи ; јер он ће пре умрети него што ће Епархпја нагонитп општину да то учини. Да, дакле, пође боље са оправком и подизањем зграда оиштинскпх, ту треба

специЈалан надзорник над нметком општинским. Свака Еиархија треба да има једног таког надзорника, који би бар један пут у години обишао сваку општину, да све зграде и капитале општинске прегледа, и ако нужно буде да поправку нстих на реди, па ако се иста не би извршила за време, које он означио буде, онда да он сам исту о трошку општпне извести а нехатне кривце својим начином казнити даде. Још би боље било, кад би се власт надзорника црквених и народних добара протегла и на добра црквених општина, па му се довољан број помагача додао. Тим путем би дошли до тог, да би се увек у цеитруму знало како стоји са материјалним иметком читаве патрпјаршије. Што би се на те помагаче из центрума или од појединих општина издало, то би се стоструко са очувањем народног иметка накнадило. Не вичимо еамо на фабулоз и рен по манастиоима, јер има скупља зејтина по црквеним општинама! И општинама треба, дакле, надзорник као и манастирима. Ил\'1;/АИ 01/ши слкиплги да слмшит^! п П.

ЗДВИСНОСТ ШВСТВЕНОСТИ (ШОРАМ) ОД РЕЈШГИЈЕ.

1вк' :

С руског превео ^орђе пл. Бота, свештеник.

■ К тако са тог становишта нравственост треба да још тешње зависи од религије но што смо ми до јако видели Непобитна је истина, да са<• вест као главни извор нравствене делатностн разна беше у разне периоде живота народа како незнабошких тако и хришћанских по стунњу строгости својих захтева или по јасноћи својих уредаба, Но ненобитна је истина и то, да се савест, шта више, у једном те истом периоду времена у разних индивидуа разноврсно јављала с обзиром на нравствено расположење појединих Како ће се то разјаснити? Ако је опа

(Наставак.) природно откривење св. воље божије, онда то откривење мора бити свуда једно те исто. Но како је она открпвење божије воље у унугарњој природи човека, како је опа смештена у најтајанственије суштаство човечије, онда биће, садржина и одређеност савести биће у толико правилна у колпко је правилно организовано цело суштасгво човечије. Но правилност организације савршеног човека зависи од двојаког састава и повреде духовно-телесне нрироде човечије од његовог положаја и одношаја према Богу. А како је тај положај и одношај к Богу п опћењу с њим, у пуиом п правом смислу свои омогућен