Српски сион

Б р . 14.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 219.

зептације у епархијској уирави за сваки протопресвитерат, кад бп у њој имао три своја заступника, и то свога проту за дух. конеистор. одсијек, једног свјетовњака за адм. одбор, и једног без обзира на сталеж, свјетовњака или свештеника, за епарх. школски одбор. Ову двојицу бирали би у мјесту протопресвитерата сваке три године свештеници са ио једним заступником од сваке цркв. општине, [ито би биле иротоаресвитератске скуишшине Осим тијех вањскијех чланова епарх. управе довољна би била 2 стална стручна и сгално плаћена члана, један свештеник а један свјетовњак, ;оји би имали становати у средишту дијецезана, а у канцеларији енархијској радити све послове, које данас обавља енархијски биљежник. За сваку поједину иартикуларну сједницу довољан би био предсједник — дијецезан еа она два стална и са два вањска члана. Сваки одсијек имао би по једну пленарну редовну, — а но потреби и ванредну — сједницу, којој би се за ријешење осгављали најважнији предмети, као нресуде у брачним и Фискалним парннцама и т. д. Те пленарне сједнице имале би се у исто доба обдржавати, па ношто посвршују своје посебие т. ј. духовне, административне и школске нослове, м"гле би држати општу заједннчку сједницу, што би била еаарх. скуаштина којој би се могао дати дјелокруг онај, који се § ом к9. од 1879. већ мисли дати скупштини. Тако одабраној и ако малобројнијој скуп' иггини могао би се повјерити онај дјелокругјамачно с већом сигурности, него ли данашњој скунштини, која је н. нр. код нас данас без икакве цијели и користи, и која што неписменијех што иисменијех чланова има скоро два пута више него наш општи црквено-народни сабор. Така „епархијска управа" и уједно „епархијска скупштина 0 имала би у нашој дијецези вањскијех чланова: у духовном одсијеку: а.) окружнијех нротопресвитера — — — 8 б.) управитеља ман. Гомирја за гомирски дистрикт — — — — — — ■— — 1 в.) пароха слободнијех градова Карловца и Ријеке — — —■ — — — —- — 2 Свега — 11 У административном одбору: а.) свјетовњака из сваке прогопопије по један 8 б.) из Гомирског дистрикта — — — — 1

в.) из слободних градова*) по један — — 2 Свега — 11 За школски одбор по слободном избору протопр. скупштина, свештеника или свјетовњака: а.) по један из протонопије — — — — 8 б) из Гомирског дистрикта — — — — 1 в.) заступника за данас јединог већег просвјетног завода а то српске препарандије у Карловцу — — — — — — — 1 Свега — 10 Свега дакле у сва три одсијека 32 члана, а к томе још она два стална члана (један свештеник и један свјетовњак), који би имали глас у сједницама свију струка, и дијецезан предсједник; дакле све^а 35 чланова. Са овако једносгавном управом добили би све ово што данас немамо, а то је: 1.) Добили би све саму интелигенц! ју у управи епархије, а неби било у њој и ненисменијех, каквијех је код нас било не само у скупштини него чак и у консисторији. 2.) Имали би уз дијецезанау свакој партикуларној сједиици осим двају интелигентнијех вањскијех члановајош и она два стална искусна члана, којп знаду све одношаје у ди}ецези, јер то им је једини посао и једина брига; 3.) Имали би најредовније сваке године „епархијску скуппггину" а то све по избор саме интелигентне људе, којих сад немамо но десетак пстнаест година; 4.) Имали би и нротопресвитератске скупштине, ако не сваке а оно бар сваке треће године, — за којима се пупо јадикује и доказује, како би са сходним дјелокругом могле бити од благодетна утицаја на свештенство »и општине наше; 5.) Уштедили би народу доста и трошка и труда и трзавице, кад би га епасли од данашн,ег зановјетног начина, ио коме се бирају чла нови за енархијску скупштину; 6 ) Добили би либералнију епархијску управу и скуншгину, јер би се осим вирилаца (нрота и градскијех пароха) мијењала сваке три године, дочим данашњи чланови наше уираве држе мандат без замјене већ 20 година, а скупштинаре тек лани, дакле тек деветнаесге .године поновисмо Могао би ко рећи да би овај летимични

*) С обзиром на то, што су ти слободни градови 1'ијека и Карловац, које су нам најбогатије ошнтине, и раснолажу са знатнијем капиталима и реалитетима.