Српски сион

С ТР . 220.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 14.

нацрт оио сувише тсонсервативан с тога, што су проте вирилци у духовној консисторији, и што су о им једног све сами попови у њој. Та проте су биле свагда вирилци у консисторији и епархијској екупгатини, па осим тога по §. 68. II. Рескр. од 1868. одликовани су већ повјерењем и народа и свештенства свога протопресвитерата. ГГа у консисторији се расправљају чисто духовне црквене и каноничне ствари, које обични свјетовњаци нити разумију нити се за њих интересују, па за то би био неоправдан приговор, да у конеисторији готово сами попови сједе. Али за то је административни одбор препуштен, осим оног сталног члана свегатеника, искључиво свјетовњацима. Школа пак, то је нагаа опгата ствар, коју једнаким жаром морамо љубити и једни и други. Она је рођена кћи цркве наше. С тога ми се чудан чини чланакЗ!. данашњег уређења епар хија, који од 15 мјеста у епарх. школском одбору уступа само два мјеста свештеницима као да су они диндушмани школе и просвјете свога народа. То ннје лепо. А мало је према нами толерантнија и уредба од 1879. И по овој. у школском одбору мора бити свјетовни елеменат два пут јачи од свештеничког, — немају вјере у поповима. И то је и неосновано и неумјесно. И Сава Неманић био је поп, па Доситије па Мугаицки, — па смије ли се њихов сталеж, њихови преЈемници жигосати као непријатељи гаколе и просвјете? Зар може бити један ципелар, па и адвокат бољи пријатељ просвјете народне, него данатпњи свештеник, споеман и образован за свој позив као ма који судац, адвокат или министар ? У неким земљама већ и жене пугатају у гакоЈгске одборе а ми не дамо ни својим „народним" свештеницима, које нам не именује ни влада ни владика, него ми сами бирамо 1 За то избор у гаколски одб >р нека је слободан, а протопресвитератске скупгатпне имале би јамачио толико свијести, да би у гаколски У Плашком.

одбор бирале најспособнијег и најзгоднијег из протопоније, иа макар он какву хаљину носио. Остаје нам још, да обрачунамо трошак овако замигаљенијех епархијских органа. Она два стална члана, рецимо да им дамо плаћу какву наше проте имају по 1100 Фор., чини — — — — 2200 ®ор. 27 сједница иартикуларнијех од сва три одсијека, свака по 36 ®ор. — 972 Фор. 3 сједнице пленарне (сваког одсијека по једна) и уједно еиархијека скупгатина — — — — — 576 ®ор. Али од тога треба одбити 600 ®ор., јер то би нар. фонд додавао епарх. Фонду у име епарх. биљежника, кога неби држали, јер послове би обављала она два стална члана. Остаје 3140 ф. Овијех 140 Фор. одбијмо на то, што се домаћим (из мјеста) члановима неби за сједнице гглаћало. — Остане дакле чиста трошка 3000 Фор , — а за шо би нам ш^ребало кааитала 60-000 фор. Мање дакле за пуне 84 хиљаде, него би нам требало за уздржавање данашњијех епархиЈСких органа по уређењу од 1871.; а опет мање за макар 60 хиљада, него што би нас коштало оно по уредби од 1879. Епархијски фонд од 60.000 ®ор. могли би за неколико година некако и сами скриити, ако се већ неби могло добити од Владе која десетина хиљада у име нашијех привремено залитпнијех сесија; а како сам поуздано разумио, наканио је један баш надлежан господин, нашој најближој епарх. скупгатини изнијети врло згодан предлог, како би се епархијски фонд основао и код нас, без директног намета на народ, као што су већ основани таки фондови у Темишварској, Вршачкој и Доњо-Карловачкој дијецези. Ову расправицу посвећујем многоуваженом господину доктору и народном заступнику Ники Максимовићу, коме је саборски одбор из сједнице од 13. окт. 1890. бр. С. 0. 2185. —755. ради „проучења и поднеска извјештаја" повјерио' уредбу о уређењу епархија од 1879. НИЕ. Кооанови!, протопреевитер.

БЕ I Е Ш К 2. ' (За администратора темишварске епархије) постављен је високоиреосвећени г. Нектарије ДимишријевиЛ, епископ вршачки.

(Седница епархијске консисторије горљокардовачке) одржана је 28. Фебруара о. г. у Плагиком. Међу осталим иредметима спомињемо ово : 1.) На тушбу Дубичана, послану св. Патри-