Српски сион

Б р . 14.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 211.

проповедао, консеквентно и у пракси изводио, то нам је свима познато. За речи у горе наведеном доказивању — ма да сам их својнм ушима слушао — не гарантујем, али ток мпсли и суштина доказа у ономе је, што сам навео. Да је тако, могли би посведочити многп калуђери и иастојатељи Фрушкогорских манастпра, који су то од пок. патрнјарха не само слушали, већ и као необориву истину усвојили. Па ко би рекао, да нок. патријарх у неку руку није имао право?! У дапашњем времену се и много већа н уређенпја добра, но што су наша ма настпрска, само штедњом и ваљаном управом одржати могу — па, када се зна из нскуства, да се од „дворских" калуђера поставши образованп настојатељи п архимандритп већином нпсу иоказали нитп као штедише, нити као ваљани манастирски управптељи, — кад се зна, да оне наглашене раскошне господске навике заиста мапастнр и манастнрска добра изнуравају, — кад се узме, као што и јесте, да провизорпо памештање на управу манастирску образованих пастојатеља — којп на већа достојанства изгледајући данас јесу, а сутра нису у манастиру — мора манастиру

безусловно да шкоди —: онда баш и није тако велнко чудо, што је бивши врховни ноглавар наше цркве и манастира, из уверења проповедао и доказивао: да су за маиастирске калуђере а посенце настојатеље, бољн и згоднији — ирости, него образовани људи. Па инак да ли је то мишљење оправдано — а нарочито, да ли се из приведених разлога и доказа може извести правилан закључак: да су за манастире у опште бољи необразовани, него образованп н интелпгентнп калуђери! ? Ја сам предузео да пишем о будућој школи или семинару за образовање манастирско-монашког свештенства — али не само да бих перо своје немилице сломио, него бих се и чина калуђерског на мах одрекао, кад бпх морао за правнлно и истинито признати таково мншљење, па ма да га је не знам какав аукторитет заступао, проповедао и доказпвао! Јер прпзнатн за правилно таково мишљење, зиачило би у крајњој анализи: одргСш вредност сваком оиштем и стручпом образовању, те асврдити аисурд: да је човек сиособан за оно, за шшо нема сиособности — или да је сиреман за оно, за тто се сиремао није. (Наставиће се).

ШТА ЈЕ ЧЕТШШНИЦА И КОЈА ЗА СЈ1УЖБУ ПРАВИЛА ВЛАДАЈУ ПРЕКО ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ? (Свршетак.) кајне песме: Покданјд Фверзн л\и дксри.

IV. Јреме четрдесетнице, освећено при^Шмером самога Исуса Хрпста као време особито, разликује се од обичнога времена служења Имену Свевишњега и у црквеној служби. Припрема за велики иост почиње много раннје од чистога понедељника. На три седмице нре великога иоста, почпњу се појати на ,,воскрЕСноли& всшофноллх" ове по

На сплсенил сг(3н. — Л1нож (Ства сод-ћАНниуж лхно1о лкјтк 1\* х . — У недељу блуднога сина и у две недеље после ње на „ всеноцјнол^х" после Хвалнте илхд Господне — поје се псалам 136. На рккл\*% Клвнлонски\*х — где се у слици Јевреја, који су плакали далеко од своје мпле отаџбине, прпказује грешник. где плаче због своје удаљеиости од Бога. У недељу месопусну спомиње се ио-