Српски сион

СТР. 212.

„СРПСКИ СИОН."

Вр. 14

следњи суд, да нас расположи на иокајање и на дела милосрђа. Спрне (беле) седмице забрањује се месо јести, као подражавање грчкому цару Ираклију (610—640), којп је водећи борбу са Перспјанцима заветовао се, у случају по беде, да не ће јестп меса у седмици пред великим постом. Победивши непријатеље, цар је испунио завет, а црква подражавајућп благочастивом цару, иалаже п нама. да се уздржимо од меса а тим оружамо се на борбу са страстпма. (Ннколкскш, стр. 557. и 559. ир. 2.) Служба сирне седмице спомнње пад Адама п Еве за то, да се ио примеру нрародитеља и ми расположимо за кајање. У среду и нетак служе се часови и вечерње уз велике иоклоне са молитвом: Господн и влддвјко . (Ова се молитва приписује св. ЈеФрему Сирскому.) У последњу недељу пред великим постом постоји опроштај узајамнога праштања увреда. С тога се тај дан зове „профжнк1л\ж." Обред узајамнога праштања узет је од старих монаха, који су, удаљујући се на сав пост у пустињу, мод ид и браћу за онроштење. Међу тим тај обичај не живп у целој православној цркви. У понедељак почиње прави велпки пост. Суботом и иедељом великога поста бива обична служба (кроз све недеље великога поста осим цветне, премда ова строго узевши не спада у време четрдесетнице, као што се види из оне, у очн Лазареве суботе, песме : Д ј З шеполезн^к ) сокершикше четнредесАтннцЗ — кроз све недеље вел. поста чита се Василијева литургија) а у остале седмичне дане разликује се у овом: 1.) Цјеније се замењује илп чишањем или је тихо и отегиуто; 2.) нз свештених књига чптају се само књиге старога завета, у којпма се приказује човек још необиовљен у Исусу Христу Тако осим псалтира, читају се књиге Ем пд, Прнтчен и иророка Исанје; 3 ) црквено ^д-ћдни или је тамно или угасито „ружичасте" боје (Литур. Протојер. Л. Петрова) као приличније чувству нокајања и за спомен нроливене за нас крвп Господове; 4.) Звоне/ње за Богослужење је ређе; 5.) Сва скоро дневна служба свршава се ире у-

жине; после ужине служи се само павечерије; 6.) Богослужење прате чести поклонп и „метанија." Средом и Петком великога поста свр шује се Литургија „мреждеоск /АцшнаА." На овој литургнји преподаје се вернима тело и крв Христова, што је освећено на нређашњој потиуној Литургији. Почетак јој је у Александрији, после у Јерусалиму, и најпосле уведена је у свеопћу употребу саборским нравилнма. Писмено пзложење припнсује се св. Григорнју Двојеслову, иапп Римском. Као заступник паппп у Царпграду, Григорије је миого источних црквених обичаја пренео на запад. Покушај његов, да и литургију пређеосвећену уведе у западној цркви, био је безусиешан. Само на великп Петак преноси се „ичфкснока" (нресан, бесквасан хлеб) свечано на главнн цресто, показује се народу и употреби. (Биди у Серединског служба страсне недеље.ј Осим овпх особигости, које су заједничке свнм службама четрдесетнице, имаде извесних дана, у које црква износп у посебиим службама особене неке предмет.е и слике, како би четрдесетница за децу њену била посве спасоносна. У нрва четирп дана нрве седмице на павечерју чита се велпки канон св. Андрије Критскога, са додатком канона ка честк Л1лрш бгнштскои. Ведики канон приказујућп нам лнца и догађаје из свештене историје, учи нас, да се поведемо за добрим нримерима, а рђавих да се клонпмо и да подвизнма кајања умилостнвљавамо Бога. А канон Марије, која се с неваљала нута обрагила на нут прави и благочастиви, учи нас, да се уздамо у Бога п силу 1Бегове снасавајуће благодети. У суботу освећује се кољиво т. ј. варена пшеница са медом или шећером уз спомен св. великомученика Теодора Тирона, који је приказавши се у сну епискону Евдокију, овоме наложпо, да хришћанп меето јестива оскврњених по заповеди Јулијана одступника, крвљу идолских жртава, једу кољпво. У ирву недељу или у недељу ираво• славља црква сиомиње, како се император ТеоФнл, који је ратовао против икона,