Српски сион

С тр. 216.

„ОРПСКИ

СИОН."

Б р. 14.

која их је изабрала, бирала их је с том лијеиом намјером, да сви крајеви дијецезе буду подједнако заступљени у епархијској управи, надајући се отуда и некој подједнакој благодети за све крајеве дијецезе. С тога не имајући свагђе способнијех људи_, није се устручавала изабрати у консисторију по неког, којисе не зиа ни потписати. Већина од тих 75 чланова свјетовњаци су, јер свештеници су у већини само у I. одсијеку т. ј. у дууовној консисторији, дочим световњаци владају у административном и школском одбору. По одсијецима дијеле се овако: у дух. консисторију спада 36, у адм. одбор 24, а у гаколски 15 чланова. По шесторица осим свагдањег консист. Фискала имала би долазити сваког мјесеца у сједницу духовну, а тако опет у административну; у школску сје >ницу пак, пошто немамо него само неколико својих конФесијоналних школа, доста је и у два мјесеца по једна сједница. Осим тих партикуларних, мора држати сваки одсијек и по једну пленарну сједницу еваке године. Па долазе ли ти члановл тако у сједнице, као што прописује „уређење епархија," и као гато еу 1871., кад су изабрани, обећали пред епарх. скупштином ? Ево како долазе. Има их, који за свих 20 година свога чланства ни један пут у сједницу не дођогае; а готово половину од тих 75 чланова, ја, који сам имао ту неприлику, десетак година бити биљежник код наше епарх. управе, не имадох среће и прилике ни познати, и ако им се сваке године редовно шаљу позивнице за сједнице. У поменуте сједнице, у које би сви чланови доћи морали, дође обично не ноловина или трећина, него словом по један или два, и то свегатеници, а свјетовњак ни један. Да владика нема случајно у МЈесту своје резиденције, и у најближој околини три четири члана, који њему за љубав дођу, Фактично годинама неби могло бити никакве сједнице. Ето тако изгледа данагања епархијска унрава. Узрок гато је то тако, лако је ногодити, Поглавити је узрок то, пгго чл. 36 уређења епархија каже, да члановима припада накнада за подвоз и 3 Фор. дневнице, — али није створио Фонда, који би то кадар био исплаћивати. Људи кад виђегае, да би то почасно званије њих коштало и труда и новаца, одлучише, да не иду у сједнице, премда је сваки, који је макар једном само у сједници био, свечану за-

клетву положио ,,д« Ие у одређене му дане шачно у сједнице долазиши ." Врло је мало наших консисторијагаа, — духовних судија — који том приликом нијесу криво присегли. Осим тога и апатичиост од стране свјетовних чланова, који су код нас понајвише трговци, према црквеним и поиовским сшварима, узрок је, да и пленарне сједнице нролазе без и једног свјетовњака. Свештеници чланови пак интересују се до дугае за своје и цривене ствари, али ипак и они врло неуредно долазе у сједнице; и њих има, који већ десет година у сједницу не дођоше, премда су до 1871., док није нова консисторија организована, уредно у сједнице долазили. То ће бити јамачно с тога, што сада врло неуредно своју плаћу добчјају. Има доста свештеника у нагаој дијецези, који по 20 до 30 мјесеца нијесу плаће добили. Са свим је дакле појмљиво, да нијесу кадри трогаити и онђе, ђе баш није неоиходно нужно;—јерса оно 50—60 Фор. што би их потрогаио идући два три нута преко године к сједници консисторијалној у Плашки, боље му је н. пр. платпти осигурање за своју жену и дјецу, па да му у случају смрти барем у први мах по прошњи не пођу, кад већ духовне старјешине нијесу за тијем ићи хтјеле, да се створи фонд за удовице и сирочад свегатеничку. Даље, старо чланство у консисторнЈИ било је скопчано са одликовањем црквеним, а то данас није, па су чланови, ако ннчим другим, а оно уредним долажањем у сједнице трсили се показати достојним добивеног одликовања. Прије је било правило, да само члан консисторијални може нрот1>м постати. Па и саме проте, који су већ по достојанству чланови дух. консисгорије, неће да долазе у сједнице, — и то на сву прилику с тога, гато им се, навиклијем на стари ред, зазорно чини, да покрај њих уз владику сједи и суди њима и старим паросима какав сеоски трговац и крчмар, или по кој'и од младих капелана њихове подручности. Иначе не знам за гато би било и прота, који по десет година у сј 'едницу не дођу. То је по истини нацртан спољни облик данагање нагае епархијске уираве, а бојим се, да неће бити пуно боље ни по другим дијецезама. А пгга да речем о нутарњем изгледу њезином! Неда ми се испитивати колико може