Српски сион

вр. 16.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 251.

за то, што он — без страсне неђеље, ко ја се има такође чисто у иосту провести — траје 40 дана. Седма неђеља великога поста посвећује се усномени страдања Исуса Христа; но томе се и именује страсном. 2.) Лешров иост , претровски у народу српском назван. Пост овај почиње другп дан неђеље Свнју Светих и траје до 29. јуна т. ј. до дана св апостола Петра и Павла. Пост овај установљен је у спомен светих ових апостола, који кад су примилн св. Духа, постом и молитвом приправ љали су се на проповјед св. јеванђеља а и за то, да се овим искаже особито уважење првоврховним апостолима Петру и Павлу, који су оно у вријеме у римској тамници у оковима чамили, а 29. јуна мученички окончали похвале достојан живот свој. Пост овај траје некад неколико дана, а некад неколико неђеља, а ово завпси од тога, у који дан је пао Ускрс. Петровски ност траје најдуже 6 неђеља, а најмање неђељу и један дан. 3.) Успепски иост или Богородични (пост Велико Госпојински), почиње 1. августа и траје до 15. августа Пост овај установљен је у почаст пресвете Богородице, а и за спомен, што је мати Божија нред успенијем својим проводила дане у посту и молитви. 4.) Пост пред празником рођења Хри стова, божиИњи иосш, траје 40 дана. Пост овај именује се и Филиповим постом, јер почиње од дана спомена апостола Филипа т. ј. од 14. новембра и траје до 25 децембра, до дана рођења Христова, до божића. Он је установљен за то, да би сви хришћани приправили се достојном нразновању Христова рођења. (У Русији се последњи дан божићњег поста именује „СочелвникомЂ 1 '. Наименовање „Сочелвникђ " произишло је од сочива, а то значи јело, које се састоји из сувог зрневља: ншенице, пасуља, сочивице и јечма, раз моченог у води. Многи испосници у тај дан не једу ничега другога осим сочелБника (сочива), а неки не једу док зве зда не изиђе за спомен оног, што је звезда показала оно мјесто, где се Спаситељ родио.)

Осим ова четнри стална н трајна поста св. црква установила је још постова, који трају само један дан. Једнодневни аостови јесу ови: 1.) Једнодневни пост држп се на ваздвиукење Јхрста Тосиодња а установљен је за то, што се не пристоји радовати се на дан поклоњења Крсту. на којем је страдао и за нас умр'о Снаситељ. 2 ) Посш на дан усечења главе св. Јована Лретече установљен је за спомеи. што је Претеча био велики иепосник. 3.) Пост ка крстов-дан у очи Богојављења за спомен крштења Господња, установљен је на том основу, што је ради примања св. крштења нужно приправљати се постом и молитвом. 4.) Пост у среду и иетак сваке недеље. У среду одређено је постити у спомен предаје Господа нашег Исуса Христа на страдање, а у петак у спомен самога стра дања и смрти Христа Спаситеља. У ове посне дане и временасв. црква заповједила је нама хришћанима уздржавати се како од меса, сира и јаја, тако и од рибе и масла, и установила јести просту храну. Све ове постове држали су очевп и ђедови наши строго, па смо и ми дужни тако постити. А како и да не држимо пост? Пост је уираво најблагопрнјатније време са спасење наше душе и за телесно здравље. Пост не слаби нашу телеену снагу, него шта више он тело оживљава да буде лако и бодро. У осталом за спаеење паше душе ми још све не чинимо ако у ове дане једемо само посну храну и ако не мрсимо. Не, само пост није довољан за спасење душе, у те посне дане ми смо дужни чинити и добра дела. Неопходно је нужно уздржавати се од јела, вели Златоуст, јер уздржавање од јела није ништа друго, него уздржавање од гријехова. Све је дужно ностити: не само уста него и око. ухо, ноге и руке, руке да се очисти од отимачнне и многог тецива, ноге, да не иду на безакона места око, да не гледа скаредне и неморалне ствари, слух, да не чује рђаве говоре и клевету, и језик, да не говори ностндних речи и безобразлука.