Српски сион

С тр . 252.

„СРПСКИ СИОН."

Б р 16.

И тако пост је за нас богоугодан и за те.чо и за душу, а но овоме они, који посте телесно, постиће и духовно. II. 0 датша и времену кад црква забрањује пост, и шо из разних узрока. До сад смо дакле говорили о посним данима, а сада ћемо о данима истина поснпм, али у којима црква наша доиушта мрсити, т. ј. разрегаава нас од носта. Ево кад бива р&зрегаење од поста: 1.) Нравославна црква разрегиава иосш у среду и иетак иосле иразника рођења Христова до Трстова дана , и не разрешује га за част ова два иреславна празника, него због опровргнућа поста Јермена, који држе 12 дана ност пред Богојављењем, а тај пост њихов пада у дане посне, у срелу п иетак нага. 2.) Света православна црква нагаа од бацује иост у среду и иетак не/јеље Фарисеја , за онровргнуће поста Јермена, који пост они називаху Арцивуријевим постом, који пм је установио учитељ њихов Сергије, у спомен обљубљенога пм иса Арцивурија кога су на овај дан зверад растргла.

3.) Света црква православна разреши ла је иосш у среду и иетак сироиосне, неђеље, за опровргнуће предавања Јаковита, који у пркос опћем правилу свију цркава уче, на начин Ниневитског поста п покајања да се пости : у уторак, среду и четвртак поменуте неђеље; а тако исто за опровргнуће поста тако званих Тешрадита, који у све сриједе једу месо, а у ову неђељу у све дане. Сирна недеља служи за приуготовљење к великом посту и будући да у среду и иетак ове недеље не постимо, ипак за то месо је забрањено јестн, него се дозвољава сир, млеко и масло. Назив „Спрна Неђеља" долази отуда, штонеједемо месна јела, него само сирна. 4) Посш у светлу недељу Пасхе у среду и иешак „на всн брагана разрЂшаем-Б" за то, што се сматра као један васкрсни дан цела та недеља, јер тада и служба светле недел,е сваки дан и на вечерњи и на јутрењн једнако се свршава, као и на сами први дан Пасхе. 5.) На послетку и у недељу Духовску не иости се у среду и иетак , у част св. Духу. у част седам његовијех дарова.

—^"НЗН>®-ИИ+-<—

ОДЈЕК Н А ВАПАЈ ЗА ШТО СКОРИЈЕ ОСТВАРЕБЕ ОПШТЕГ ЈШРШСКОГ ФОНДА ЗА СВЕШТЕНИЧКЕ УДОВИЦЕ И СИРОЧАД. (Из некадашње Шајкашке.)

адам се да ће се штовани чптаоци овог уваженог лнста сетити да у нагаем народу има једио „ сказаније," како је некп коти је случајно у море упао, па давећи се узвикнуо: где си св. оче Николаје, дед' помози ми, иа ме извуци из морске воде. и изведи на тврду земљу: на које св. Николаје одговори: р во мене брајко, но дед' макни и ти сам са својим рукама и ногама. Ово народно „сказаније " пало ми је на ум, кад сам онај ,,Један ваиај " и т. д. пречасног г. Ннколе Косановића, нротонресвитера плагачанског у бр. 6. овога лнста нрочитао. Ја не поричем значајност и потребу остварења оигатег јерархијског Фонда. али

— нарочито напрема оном апелу пречасног г. проте Косановића, где велн: „з« шо овим аиелујем на родишеља новијег нацрша за удовички фонд, на свешог иатријарха Ђорђија БранковиДа " — држим, да многољубљени свети патријарх, Ђорђе, мораће онај положај св. Николе напрема утопљенику узети, па ће казати: Ево мене, али дед' и ви свештеници макните својим рукама и својим ногама ! Јест, заиста, писати само : ово треба и оно треба за мене извести и остварити, — на на другог апеловати а не казати и не изнети средства са којима се мо же то за мене нужно остварити но моме иојму морам признати, да је