Српски сион

Б р . 16.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 253.

такво писање скоро оног истог значаја, што га народна изрека исказује: „ леао иише, красно иигие, али иразно иише. и Да не бих и ја са овим врстама у слнчну погрешку ушао, нека ми је сло бодно поштоване читаоце иотсетити на доба, када је лист „ Свешовид " у Бечу излазио, а то је било чини мп се од г. 1855. и даље неколико година. У томе листу према тадашњем положају свештенства, од једног из Бачке свештеника — нод разним шиФрама, а највише са потписом Б. свештеник — многи су чланди штампани. Не могу се сетити у ком је броју и од које године. али врло добро знам, да је од истог свештеника изашао чланак у ком разлаже којим би се средствима могао удовички фонд дијецезе бачке — ко.ји се после нокрета г. 1848. но готову расуо и загубио —- по пово подићи и стално утврдити. Његов је нредлог био : „ Сваки свешшеник — односно аарох — умао он жену и децу, или не имао ни жене ни деце, да је обвезан сваке године у шај удовички фонд улагаши онолико крајцара, колико у својој иарохији душа има." Шта мпслите сад пречасни г. прото Косановићу, а и ви сви ноштовани читаоци, да се је ово изнашање тога свештеника усвојпло и остварило, коликог би капитала данашњим даном био тај удовички фонд дијецезе бачке ? Рецимо да је тај чланак изишао г. 1858, дакле за 33 године улаган.а, заиста би и удовице и сва сирочад бачке дијецезе били потпуно збринути. Али како је прошао предлагач! На њега се подигла хајка, јер свештеници удовци и они без деце, а и они којн су од отаца и дедова својих доста имања насљедили, па су богати, повикаше: Зашто да ми плаћамо, кад нашој нородици неће требати тај фонд? Исти је тај свештеник са другим чланком изнео и овај предлог: Сваком сиромашном свештенику, који се шиље на парохију за пароха, нека фонд позајми једну хиљаду Форината, а он да је ту хиљаду у десетогодишњим ратама са каматом за-

једно дужан Фонду вратити. — На овај предлог још је већа хајка на тог јадног свештеника нодигнута, са дреком и виком: А шта ће бити са том хиљадарком, ако тај млади нарох умре? Па и ако је тај јадник одговорио: Па добро, ако умре баш одмах ирве године, у бачкој дијецези — тада је било — има 119 иарохија, иа ми ћемо разредити на сваког од нас живећих, а то неби ни нуно 10 Фор. стало на нојединог иароха, тећемоисилатити ми за брата нашег. — Јест, али безакони Јуда не восхот е разумети оваку лепу замисао тога свештеника, него се окрену опаклија, те удри у облагивање дијецезану тога свештеника, на терај с њим од немила до недрага. Ако дакле желимо основати и иматн општи јерархијски фонд за удовпце и спрочад нашу, и ако не ћемо — што баш треба да је — да са тим нашим фондом световњаци рукују. онда баш треба да ми сами свештеници макнемо н рукама и ногама, па како наноменух, усвојмо ми бар за сад давнашњи предлог за бачку дијецезу, па сваки парох нека — по оном исказу — илаћа у фонд на сваку душу своје парохије годишње но једну само крајцару (новчић), а рачунџије нека изнесу колики ће тога Фонда за 2—3 десетине година капитал бити. Па још кад би се дало и могло поред наше ошпте свештеничке уплате умолити и Његову Светост Патријарха, да и (Јн најмилостивије вољан буде са својнм годишњим прилогом само са 100 Фор., у потпору притицатп, а преосвештена господа епископп годишње са 50 Фор , имућни иак мапастири годишње са 20 Фор., а сиромашнији са 10 Фор., па и са 5 Фор. они најсиромашнији. Овако мислим да бисмо најлакше п најбрже могли остварити и имати наш општи јерархијски фонд за наше удовнце и нашу сирочад. Не очекујмо да нам туђа рука што нружи, него ваља понајпре и сами што да жртвујемо Василије Попови^, парох мошорински.