Српски сион

Б р. 16.

„СРПСКИ сион«

С тр . 247.

оног краја. У бојевих с ч овима, иреко мере одважним борцима, изгубио је Софи Синан-иаша около 25.000 људи. . II. Година 1594. знаменита је и тужна била Српству тадањем свему и свуда — те године (по новијим изворима) снали Синанпаша мошти светог Саве на Врачару крај Београда. . . та година и славна је и жалосна била народу нашем у Банату: славанје ето тај устанак народни на крвника 'Гурчина и јунаштва почињена у том, атужна је после погибија Срба и грозна мученичка смрш вршачког владике Тодора Несихоров иН,а,! Из свега излази напослетку овај доказ без поговора: да је године 1594 заисша било у Вршцу владике српског, баш исти по имену и презимену: Тодор НесшоровиД,; и по том је сриска црквена област вршачка сшарија од 200 година — није дакле нн могла ни требала лане (1890.) славити д есшагодигињиг\у од постанка; и по том је дакле било у Вршцу владичанства српског и ире сеобе патријарха Арсенија III. Чар нојевића с народом овамо; зато није ни требало иосле да се тамо то велико достојанство српско осиива истом год. 1690. и „темељ удара" тој области српској црквеној, јер је она, како рекох, постојала одавна пре тога .... Вршачки владика Тодор био је, као што се види, човек виђен и на гласу у кукавном народу свом у Банату — кад пристаде народ онако вољно уза-њ, уз својега војеводу и устаде јуначки на о ружје . . . беше правп пастпр стаду сво јему, архијереј какав му подобаше у оне тешке, црне днези народне! Тодор беше владика и вођа Србима у том устанку на Турке, а Доцијап биће то исто да бијаде Румунима — онај био сриски вршачки а овај, но свој прилици, румунски. карансебешки епископ. Пред Видов дан год 1594. владика Тодор пише, са осталим вођама народ нима, Жигмунду Багорију, кнезу од Ердеља, да им дође у помоћ да протерају Турке па да им онда буде — сриски

краљ — а после, по свом Видову дне, он погибе исте године од Турчина-звера (биће потурице) онако управ мученички! Ал кан'да се ни тај паша Хасан-паша иза тога није дуго наносио главе. . . У лешоиису Врхобрезничком 5 ) има ова белешка: Кт> дето ^рв (7102. или 1594. по Хр.) погмг.6 Хдсдш, -идшл клобоууарнћћ нј\ Тоуроку. Ако тако беше презиме тому Хасанпаши тамишварском, онда је доиста био потурчењак. У помемутом летопису Ђурђа Бранковића, (на латински преведеном) о тој погибији овако пише: „Аппо 7104 (1596) Ех1уеге ЕеуеШае (ка Јипасг! аБ ео уосаШиг) ех Тгапзу1уагпа, 1ешроге Маћошеиз сгап, еС рори1а!л зиШ: ТзГз Мебшрек, Оо1иђис е1 Мис1ауо, е! шзирег зер1еш агсез Оапиђ1а1еб .... Е(; роз!; ГезСиш 5. Сеог§11 ехи!: Рћегћа1 разза ас1уегзиз Уа1асћ1аш. 1 л ипс ехјуеге соп1га Всћпуаш 3000 шЛциш ех Уа1асћ1а ас1уегзиз Наззап раззаш, соШ ;га ^иоз 15 ех1епз сиш ша§па ро1еШ ;1а, сопсиззк еоз. . . е1 Уа1асћогиш ехегскиз аћзсопс^епз зе 1п 8у1уа диасЈаш гереШе ех1епз, оссјсИс Миз1аГГаш раззаш Возпепзеш ес Наззап раззаш 1етезуагепзеш раззаш . . . „Изађоше левенше (тако јунаке назива он) из Ердеља за време цара Мухамеда, и два пут пустошигае Меднипек (Мајданпек ?), Голубац и Молдаву, и осим тога седам градова подунавских... „И после Ђурђева дне пође Ферат-паша на Влашку. Тада изиђоше пут Бдинија (Видина) 3000 војника из Влашке против Хасан-паше, на које овај идући с великом силом, потуче их. . . . . . „а влашка војска, сакривши се у шуми некој, изненада излети, убије Муста®у пашу босанског и Хасан-иашу, темишварског пашу . ." Је-ли збиља Хасан-паша Клобучарић и Хасан паша темишварски био главом и особом један исти — то је питање, на које, хтедбуде-ли, нек одговори доколнији и вештији од мене; због цигле разлике ту у времену и години поновио бих ја суд Ивана Кукуљевића Сакцинеког где 6 ) баш о том летопису вели: 5 ) Види: Српске краљевеке академије Сиоменик Ш. на страни ! 53. 6 ) У свом Лгктд га роујеагиси ји§081ауеп8ки, у књизи III. на стр. 4.