Српски сион

Стр. 246.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 16.

погнке К вклднић Сндхпл «в Ндрге нл Илнуеки, н с нш.11. множество Нлродл Сиповг 1зрлплекнм> (т. ј. српских), М(есс)цл мл1л к? (т. ј. 27.) дне, V ПоиедедннкЋ, КрвгЋ Солнџ Гп: (18) л Ланн п: (15) 1пДНКП01П, 81: (1 <>?) Темелт. ш: (18) ^ллтно Унсло iii : (18 ) потомт. нјгндс Тлмншвлрскн Плшл нл Вр шлцк. н ух . лтн Ел(дди)ка Кр'шдукогл н одре гл н л мехт.') н слмвтнше сс клсн Л10дн:, нже нод кл.лстно кр'шл*ко10 ; еднн ног.егоше к' Горе еднн остлше. По том Плшл кнуе: Учете лгодје, тко с ЦлрекЋ не кон се, крлтн се опетк нл Селш, тко е Крлликт. дл ^ нлмђ , потом се лшд1е крлтнше к' нлшн дондоше с' улетмо, нотот. нонде плшл нл Плртн, н сргте нхт. 1лнккл1, конкодл, н више се н гбн П лшл 1Л ш;ллл Нлпнслно с1е н^' едне Стлрнмске Рвконнсне Кннге МII010 1лшт. с. р. Прото1. керш. од оногл кременл до 1798. нмт.етк лт.тт. 210. С друге стране нстог лнста, на левој ноли оздоле забележено је старом, нравом оловком сличним писмом нрезиме Нссторокнћк, и над тим презименом додато опет оловком ал новијим иисмом и нравописом: То је шај владика . . . 2. 0 том истом догађају прибележи и Ђока Лоиовиб-Даничар (некадашњи уредник и издавац „Даиице ") у свом „Памешару " за месец јуни ево овако, које додајем за допуну белешци горњој : . . . „Дне 13. јунија 1594. бан Сава ,. војвода ВелимировиЛ и владика Тодор — ношто су банатски Срби устали на Турке и са војском од 15.000 људи победили бегове: ђулинскога, чанадскога и липовскога, и темишварскога беглербега Хасан-аашу — пишу они ердељском кнезу Жигмунду Башорији преко његова војводе Мојсија Сикељија, који је њих на устанак и позвао био : да дође к њима с војском те да протерају Турке сасвим, а он (Батори) да будв сриски краљ. „ Ђатаорија ке носла помок, а Хасан-иаша доби војске од великога везира и будимскога паше, ше код Великог Бечкерека иоби Србе тако, да један савремени ердељски историк каже: ') Одераши кожу на мех ид на мехове Гкажу и на тарџуг) то је кад одеру кожу ид згуле е врата до доле до нсгу, а не раеноре је еапред — на нр. као оно јагњету ил јарету, да се начиии мех за што год : мехоеи за ковача, шулум, тулумина, меитна за држање вина, уља, за свируле, гајде и т. д.

Тај дан изглед ше да је Србима (у Банату) ироаала пе само нада и среИа, него и име! . . „Турци спале Белики Бечкерек и српска села из окола, људе убијаху, жене сааљиваху, и толико блага задобише, да су се и сами чудили. 2 ) „А пре овг г својрг пораза носекли су били Срби у тим бојевима до 30.000 Турака, отели им многе лађе и многе буле одвели у робље, које Турци сад ослободише. У том устанку ваља од Срба(?) сноменути Јована Лугошанина, ЛЈешра Мајшовца, Доцијана и Јанка." ... 3 У својој напред поменутој исшорији Вршца шипе и г. Феликс Милекер о том устанку год. 1594. овако: 3 ) . . . „После избора Стевана (Баторија) за краља пољеког, попне се Жигмунд Лашори на кнежевски престо (ердељски). Овај кнез носио се изодавна мишљу: да ослободи Ердељ од са сма несносног господства турског. „Претераним захтевима великог везира Синана још већма укрепљен у евојој замисли, ћатори нотражи ослонца у цара Рудол®а II. — иошље год. 15У4. лугошког бана Ђор1)а ЛалашиЛа у тамишварски вилајет, с поруком: да тамо настањене Србе и Романе, којима је такође додијао био турски јарам, дигне на устанак , на оружје против заједничког непријатеља. „Здружени Срби, Романи и Бугари нрихватише без оклевања позив тај, и њих до 1500 људи, под воЂСТвомвладика Тодора и Доцијана скочише на оружје. Предео од Панчева до Нове Паланке постаде тада бојним пољем, разбојиштем; устаници дођоше и у Вршац, надбише тамишварског иашу Софи Синан-пашу 4 ), освојише Велики Бечкерек и спојише се са Србима 2 ) Ово задше узето је из летописа деспот- Ђурђа БранковиИа Хебског, (на латински преведепог), али је то тамо забележено за годину дана касније ево овак;> : Ео<1ет (а. 7103. т. ј. 1595.) ЈиНј 10. <Ие Сез^о 8. ТјтоЉе1 Ер. М. <1ерорн1а(;1 зип4 Тигсае игћет поћПет Весзкегек, тиНоздие сЈгситрозИоз ра^оз ори1еп4о8, сопсМеп^ез ујгоз е! тиИегез аМисЈаа сопћиазеге, аМисКа еогит орЉиа, ^иаз уећетеп4ег а<1т1гаћап(;иг. Вес8кегек1аш М ап1е ћос ехсМшт р1<18^иат 30 тШа Тигсагит т4егГесеге, е(; еогит сопји§еа рез81те ћађиеге, <Јиае 1ипс гигзиз 1Шега4ае Гиегап^, аћ(1ис4аецие т Већез е4 Г/и ^ез." В иди Кукуљевића Агкју га роуеа1. ји^оз1ау. у књ. Ш. стр. 26. 3 Ј Види у „НоВЕСНИПИ СЛОВОДНЕ КРАЉЕВСКЕ ВАРОШИ ВршцА" — од Срећка Милекера, настрани 44—46. у књизи I. у преводу српском. 4 ) Нретходника беглербегу Хасан-паши.