Српски сион

Б Р . 16.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 245.

и запостављају, а и економске задатке са нроблематичним успехом решавају — или ћемо узети — (ако их нађемо) образоване калуђере, који би духовно просветне задатке у манастирима истина знали решавати, али би економији и материјалним интересима манастиреким слабо послужити могли. Пошто су манастири, по постанку, це љима и задатцима својима духовно-религиозне, а не материјално-економске институције, — разуме се, да духовне цељи и задатке треба безусловно и у сваком слу-

чају претпостављати материјалним интересима манастирским. Но, како се духовне | цељи не могу постизавати без материјалних средстава, сасвим је природно, да и на материјал (е задатке манастирске треба велпку бригу полагати. ' Манастирска добра то су средства, која су од манастирских оснивача дароваиа и завештана побожним монасима на ту цел, да помоћу тих средстава монаси могу што лакше и боље служити религиозно-моралним — односно задужбинским хуманитарним и просветним цељима.

(Наставиће се.)

ПРИЛОЖАК ИСТОРНЈГ ВЛАДИЧАНСТВА ВРШАЧКОГ. (У СЛАВУ И ЧАСТ ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ, ГОСПОДИНУ ЕГЕКТАРИЈУ ДИ МЖТРИЈЕВИћУ ПРАВОСЛАВ. СРПСКОМ ВЛАДИЦИ ВРШАЧКОМ, АДМИНИСТРАТОРУ ВЛАДИЧАНСТВА ТЕМИШВАРСКОГ И Т. Д. ДРУГУ СВОЈЕМУ ИЗ МАЛЕНА, ПРИЈАТЕЉУ, ЗА ДУГОГА БОЛОВАЊА 2 ) ДОБРОТВОРУ).

ВРШАЧКИ ВЛАДИКА ТОДОР НЕСТОРОВИЋ всфа Срба за устанка у Банату 1594. А на друго за тим настављам: забележен имам ја летоиисан један иодашак, који наговештава поуздано (а не тек тобоже, аШ1 ;б1а§) старију прошлост српског владичанства вршачког.

I:адашње у цвету вршачко грч. ист. ерпско владичанство — ове године (1890.) слави својега постања 200-годишњицу. Да

је ова дрквена област још сшарија, не може се то посведочити доказима писменим. . ." Тим речма почиње се та историјца тога срнског владичанства; иза неколико реда за тим наставља се овако: „Будући је историјској критици задатак: све редом иобележиши и иросудиши', дај да разгледамо најпре податке, гато говоре о тобоже(!) сшаријем поетаљу вршачког владичанства. . ." На оно ирво додајем ја: српска црквена област вршачка сшарија је од 200 година и може се то донекле посведочити и доказом на писмено; и то мени потврђује нехотице и сам главом писац тих речи горњих у својој ено иовесници вароши Вршца, у књизи првој, на страни 44. Биће да није после на то на ум узео, кад је писао ен' оно с почетка.

I. На листу једном старинске хартије дијошђерске— сад је у мојој збирци рукоииса старих — сачувао се извод кратак, биће из каквог старог нашег летописа; тај из вод преписа баш у Вршцу године 1798. тадашњи прота Тодор Илиј% (протом био од год. 1793.—1806.) својом руком из једне , вели, сшарин^ке рукоиисне књиге . . . Дај да разгледамо и тај податак, и колико могбуде да и оценимо. С једне стране на поменутом листу хартије дијошђерске ево ово је од речи до речи и овако од слова до слова: Кд д-ето „зрк (т.ј. 7102. ил по Хрисгу 1594.) написао Феликс Милекер ; на немачки превео др. Захарија

4 ) А Уегзесг! §6г. ке1. »гегђ ризрокае^ тиЦја Визоли, а с иемачког на с.рпски по п-Лука ПоиовиЛ. ' 2 ) Писац прилошка овог био је болестан готово шри године дана, п ово му је сад после дуге болести први рад ове врсте, који препоручујемо особитој пажњи пошт. читалаца наших. Уредн.