Српски сион
Б р . 18.
„СРПСКИ СИОН."
С тр . 285.
мари, осим онога ко у њему живи — а то је свештеник. Њега сиромаха пече. — Па шта му преостаје чинити ? Ако ће се по ново обраћати адм. одбору, протећи ће још толико времена; не остаје му ништа друго, већ иотражити помоћи у политичне власти ; — неће ли ни то, — може парохијски дом оправљати из свога џепа, па носле гледати кад ће и како ће утрошени новац видети. Дакле, није доста што мора по неколико месеца и по читаву годину без плате живети, већ је принуђен и стан из свога џепа оправљати. Ја бих у ошпте сретним назвао сваког сеоског свештеника, когаје кад год председник или одбор унитао, еда ли му је што год нужно на стану оиравиги ? — Ако се баш шта и накане оправити, гледи се да што је®тиније нрође ; те место да се цркв. општинске зграде што боље оправљају и у реду држе, а оно се оправља само да за онај час оправљено изгледа, не мисли се и не мари се што ће се за кратко време на исту ствар опет трошити морати, те ће ои ет скунље стати, него да је први нут љуцки оправљено. Може ли се то назвати рационалним управљањем са цркв. иметком ? Намера ми је била са ово неколико редака показати, да велика већина свештенства како без плате исто тако и без станова кубури. Као год што је тешко оном без плате, није ни мало боље нп оном, који у каквом влажном кућерку чами и нема ни толико удобности, колико се данас већ у свакој бољој сељачкој кући наћи може С тога побрините се свештенству за сигурну и уредну плату а уз то за удобне станове, па ће се и оно хорно и вољно одазивати своме иозиву и дужностима, те ће свештеници свагда бити — као и до сад, поред све своје невоље — будчи чувари и бранитељи цркве и народа свога. Устројмо такове уредбе, које су изведиве и подједнако обвезне како за свештенство так > и за цркв. општине; јер, ако и нове уредбе и установе буду за једну страну до јотеобвезне, а за другу постоје само на иапиру, као што је
често до сад бивало, тада ће слабе користи од целога носла бити. Када су црквене општине власне тражити од свештеника да одређења рескриптуална до ижице тачно испуњавају и поједине Функције му на драм по рескрипту наплаћивати; ваљда је и свеи теник у праву захтевати опет од општине оно, што му је иста по закону обвезана давати — а то је, уредну плату, сесију и стан, који пропису одговара. Како су пак обе странке својим дужносгима задовољавале -- свима нам је познато. За то и опет велим: преустројство, али изведљиво, праведно и за обе стране подједнако обвезно! Ако сам се можда од самог предмета мало удалио, нека ми се извини. Ја држим да и ово стоји у непосредној свези са самом ствари. Толико сматрах за (ужно рећи о парохијским домовима, који сачињавају један део свештеничке дотације. Па ослањајући се на пријатеље наше св. правосл. цркве и њенихслужитеља, а нарочито на оне, који ће питање о свештеничкој дотацији претресати, молим у име толико свештеника, који се по јадним назовипарохијским домовима или без истих пате, да ири решавању горњег питања не изгубе из вида и уређење парохијских домова. Како да се то питање уреди ? Ко да надзирава стање парохијских домова ? Ко да буде одговоран за запуштеност и неоправност парохијских домова? И сва друга питања, која се на овај предмет односе, стављам у аманет онима, којима принада решавање тога питања. Моја намера беше, држећи се пословице: „Зрно до зрна погача, камен до камена палача," да са ово неколико редака допринесем један камен општој и спасоносној згради, која се на пољу наше автономије подићи смера. А на неимарима је, који ту зграду стварали буду^ да нринето камење разгледају, те неирикладно одбаце а згодно и прикладно задрже и онако упогребе. како то лепоти и целисходности зграде одговарало буде. У Срему. К.