Српски сион

С тр . 284.

„СРПСКИ СИОН."

бр. 18.

сликати, јер опис иером не може довољно веран бити. Тако ми се тужио један од свештеника, како му кров прокисава, те мсра разно носуђе да подмеће, да му оно мало нокућанства не пропадне. Нека свако замисли и представи, како се томе мили вршење свештеничке дужности. Је ли томе до учења „благовремен4 и безвремен^," када мора да се брине за покриће најпречих нотре^а и када мора да се учи хтео не хтео ономе, о чему ни сањао није. Преставите себи, како мора бити младом пуном воље и идеала човеку, када на такову парохију дође. — Знадем једнога мога сусеиа, који је у Фебруару дошао на парохију, па у стану ни једне иећи затекао није, те је неки месец дана без нећи био, док општина није пећ набавила. — Има и тркових парохијских домова, где парох осим соба и кујне нема никакве стајице, где би најнужније ствари и виктуалија склонити могао, а од какових зграда потребних за економију ни разговора нема. У осталом оваки парохијски домови нису никаква реткост, — такових се може по свима дијецезама у најбољим иркв. опшгинама наћи. Према овој слици, што смо је добили, погледајмо парохијске домове свепггеника других вероисповести, па макар и станове ошптинских чиновника, па да видите грдне разлике. Или преставимо у каквим становима живе разни чиновници, који исто време и исти капитал око свога школовања утрошише као и свршени бобослов. Занитајте, који би од њих хтео живити у таквим становима, у каквима је принуђен многи свештеник чамити и здравље своје и своје породице убијати. А колико наш сељак држи до здравог стана, нознато ће бити свакоме ко на селу живи. Он ће радије и лакше све схватиги, него кад му говориш о чистом ваздуху, здравом стану и т. д. Поред свију популарних и за народ удешених књига о неговању здравља, још ћете много и много и код разборитијих сељана наћи преко целе зиме прозоре замазане и засуте пепелом, песком, тестеротином, маховином и т. д. да не улази зима, а свештеничке и учитељске поуке о чувању здравља, остаће још дуго за њих глас онога који вапије у пустињи. Он ће радо слушати шта му се говори, али опет за то неће своју собу ветрити, марву и живину из ње терати и нечистоту пгго већма отклањати. Питамја дакле: која је корист свештенику таком

одбору разјашњавати, да му је стан нездрав и за здравље убитачан ? За одговор може добити или ништа или коју ироничну примедбу. То је било једно. А друго су неприлике и неугодности, у какове свештеник због свога стана са цркв. општином долази. Нећу да говорим о оним свесним општинама, које знају и хоће да појме положај свештенички, те му се но могућности за присгојан стан збрчнуше. Нека им је част. Него ћу да говорим о толиким и толиким општинама, где неће да се ода сваком своје. Врло много знадем случајева, где свештеник мора да долази у опреку са цркв. општином због парохијског дома исто тако, као и због своје^парохијске плате. — Када свештеник замоли, да му се нешто на парохијском дому оправи, често добија одговоре сличне овима: „па како је стари попа живио" — — или: „па није ни код моје куће боље." Или — не добије никакав одговор. Треба ли каква оправка на парохијском дому да се обави, председник сазива одбор у седницу. Одборници не долазе. Један нема каде други мора у варош — трећи вели : може и без њега бити. Председник се изговара да не може без „седнице" ништа даради. Је ли председник пак што без одбора оправио — ма то и најнужније било, подигне се граја: „како сме председник без одбора радити" ! Свештеник доказује, да је преко нужно ово или оно оправити, јер ће до године оправљање много више стати, — шта више, може се зграда и срушити — но њему се често одговара: „па нек се сруши". Млад или као што веле „нов" свештеник долази на парохију, а у парохијском дому једна једина за обитавање удобна соба, друга наличи пре штали но соби. Он мсли, да му се и та соба патоше и за живљење удеси ; — одговара му се : кад је могао стари попа у једној соби живити — може и он. (!) — После такових и тима сличних нрилика, шта преостаје друго свештенику, него се обратити еиарх. административном одбору за помоћ, те тиме већ — често првих дана службовања — у сукоб са цркв. општином доћи Админ. Одбор најстрожије налаже, да се имају нужне оправке у што краћем времену извести. Прквени одбор узима на знање; — триста чуда на свештеника, шго их је тужио — — а стан остаје неоправљен као што је и био. У том прошло и лето — зима се приближује. За нарохијски стад нико не