Српски сион

Б р . 17.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 259.

новљено и освећењено 45 цркава само у сарајевској митрополијн, мислим, да онда нема мјеста сумњи о и/р-ијекој иошреби црквенијех књига и другијех богослужбенијех предмета. Истом што је окупација извршена нагрнули су непозвани људи са иконама, одеждама и књигама, о којима се на брзо иородила сумња, те честе пријаве и жалбе од стране свештенства, а и само лично увјерење нагнало је црквену и политичку власт, да стане на пут лажнијем иророцима. Али духовни живот у опште, а црквени богослужбени посебно иште, да се његове потребе подмирују, — народ иште цркву и богослужење ; а како се ово не може обављати без црквених књига и осталог црквеног прибора, то су поједини свештеници, на и поједине општине, шта више и богословски завод у Рељеву, нашавши се у неприлици, по толико пута искали црквене књнге од својијех претностављенијех власти. Капо бШиз розск т. ј. разлог државни иште, да се не уносе књпге под туђијем жнгом, све п кад не би набавка њихова скопчана била са огромним трошком и трудом. Оваке су нрилике нагнале Његово Внсокопреосвештенство, господнна митрополита Ђорђа Николајевића, да као духовни ноглавица над чешири сшошине и чешрдесеш хиљада душа, озбиљно размишља о овој ствари. Послије дужег нретресања овога предмета од стране госнодпна митрополита и овдашње земаљске владе, би утаначено. да се наше црквене књиге прештамнају у Сарајеву о владином трошку, а под општим надзором господина митрополита Георгија и под уређивањем људи, које он за тај посао одабере и именује. Пошто је предлог одобрен био од заједничког министарства. п саопштен српској нравославној консисторији у Сарајеву, управило је Његово Впсоконресвештенство

на иисца овијех редака , за тијем на: свештеника и катихету у сарајевској великој гнмназији гоеп. Гаврила БољариЛа, свештеника и катихету у сарајевској препарандији госп. Пешра ЂениЛа, свештеника, консисторијалног еавјетника и уредника „Бос. херц. Источника" госп. Ђорђа ПешровиКа , — дана 8. јуна 1889. из консисторијалне сједнице овај отпис: „Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину у допису од 30. маја (11. јуна) 1889., благоизвољела је упутити одлуку на ову духовну власт, даје високо цар. и кр. заједнпчко министарство у Бечу одобрило у начелу, да се за потребе источнонравославних цркава у Босни и Херцего винн штампају у овдашњој земаљској штам парији црквене књиге; а отписом својим од 31. августа 1888. одредило је, да се отночне штампање са св. Јеванђељем и Аиосшолом у 1000 примјерака. Ушљед тога висока влада захтијева, да се састави уреднички одбор од четпри лица, под председништвом АЕ. Мптрополита дабробосанске епархије и да истом одбору спада у задатак, да од св. Јеванђеља и Апостола снреми рукопис за штампарију, и да у споразуму са уиравитељем штампарије,уредником госп. Иваном В Поповићем предузима и извршује нужне коректуре и ревизије чини с највећом пажњом, како се не би ноткрале можебитне погрјешке у слогу и штампи, и да на иотоњој ревизији треба од сваког сложеног табака ставити од стране уредничког одбора т. зв. „1трптатг" на увиђење земаљској штампарији. — Удовољавајући захтјеву високе земаљске владе, нашао сам за умјесно овијем Вас именовати чланом уредничког одбора, радн горњег и већ именованог посла око штампања црквених књига, о чему је и висока влада извјештена, те Вас позивам, да изволите иримити се ове дужности, која ступа одмах у живот; и кад се од стране