Српски сион

Б Р . 18

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 287.

сле пуне године дана нередовног стања у вршачкој црквеној општини организована је 25. априла о. г. законита црквена скупштина у присуству епархијског повереника г. ЈосиФа ЈорговиКа, игумана војловичког. За председника изабран је Ђура ЦвејиЛ, адвокат, за подпредседника Бранко ДрагиЛ, трговац а за перовођу Никола Брашован, учитељ. Изабран је такођер и црквени и школски одбор. Тим је дакле српска црквена општина вршачка опет постављена у редовно стања. (Прешла у правосдавну веру.) На велику суботу примила је православну Ј.<еру грчка престолонаследница Софија, која је била протестантске вероисповести. Она је рођена сестра еадашњег цара немачког Виљема. Прешла је у православље из сопствене побуде. Чин примања православне вере принцезе СоФије извршен је свечано у присуству чланова грчке краљевске породице. Тога дана било је у Атини у свима црквама свечано богослужење. (Избор чланова патроната срп. велике гимнавије у Н. Саду.) У недељу 28. априла о. г. држана је скупштина овдашње српске црквене општине, на којој су изабрана два световна и један свештенички члан за патронат српске велике гимназије новосадске. Његова Светост г. патријарх учинио је тројну кандидацију за свако место, те је кандидовао за ирво световно место: Стевана Поповића Пецију, Ђорђа Вукичевића и дра Лазу Станојевића; — за друго световно место: Ђорђа Вукичевића, дра Илију Вучетића и А. Хаџића ; — а за свештеничко место проте: Павла Балту, Милана Ћирића и Милоша Папића. Између поменутих кандидата изабрани су: Ђорђе Вукичевић, А. Хаџић и прота Милан Ћирић. (| 1>ор1>е пл. Новић.) ц. и кр. срески предстојник у миру, подпредседник административ ног одбора епархије бачке, члан патроната српске велике гимназије новосадске, члан срп. ирав. црквене општине, и представник сл. кр. вароши Новога Сада, преминуо је на велику суботу 20. априла о. г. после кратког боловања у 89-ој години старости своје. Сахрањен је други дан Ускрса. На опелу чинодејствовао је св. Патријарх Георгије. Покојник је био честит човек и добар Србин. Покој му души !

Ч 2 Т У Љ &.*) (•}■ Стеван Поповић) иарох у Молу, у Бачкој, нреселио се у вечност 13. (25.) априла о. г. после кратког боловања у 65-ој години живота свога. Покојник је као свештеник служио св. цркви 40 година дана. И дед и отац му били су свештеници молски. Отац му је погинуо о буни г. 1848. У својој општини уживао је покојник уважење и поштовање, а то се види и из тога, што је црквена општина молска молила пок. владику бачког, да му за заслуге подари црвен појас, што је благопокојни епископ и учинио. Био је председник црквене општине и местни школски управитељ. На опелу му било је више свештеника, међу њима и прота старо-бочејски Јован Борота. Опроштајну реч држао је Младен Јосић, свештеник старо-бечејски. Нека је вечан спомен честитом покојнику !

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ. (Молимо поштоване писде, уредништва српских листова и издаваче књига, да нам своја издања на ириказ достављају. Молимо тако исто славна уредништва, да нам своје листове у замену шаљу.) — Летопио „Матице Српске". Уређује А. Хаџи%. Књига 165. — Свеска ххрва за годину 1891. У Новоме Саду, ерпска штампарија дра Свет. Милетића 1891. — 8-на, стр. 150. — Садржај: 1.) Паја Јовановић, академски сликар. Прилог историји српске уметности. Написао Мита Живковић. 2.) Протокол о пленииотенција свјашчених и мирских депутиртов что на сабор приходили љета 1735 јулија 20. от свих еиархија. Приошптио Димитрије Руварац, парох земунски. 3.) Амазонке. Песме Вл. М. Јовановића 4.) Може ли школа бити без казне? Педагошка расправа Мите Нешковића. 5.) Говор у спомен Миши Димитријевићу о Св. Сави г. 1891., говорио Милан Савић. 6.) Књижевност: „Ветар" и „Он зна све". Две приче Лазе К. Лазаревића. Оцена дра Милана Савића. 7.) БиблиограФија. Допуне и поправке. Саставио Марко Кречаревић. 8.) Изводи из записника књижевног одб&ра и одељења 1890. године. — Цена је о*) Да бисмо могли у овој рубрици достојно испратити на онај свет сваког преминулог свештеника, молимо лепо пријатеље овога листа, да нам саопште смртне случајеве, који се догоде, и да папишу по коју реч из живота дотичног покојника. Уредн,