Српски сион

Б р. 17.

С тр . 265.

твар човечјим телом. Душа не заузима носебни нростор у човочјем телу, није као »осебна твар у човечјем телу рашмрена, а није њезина твар човечје тело. Ег§о ; душа није твар. Душа је бесмртна а по тој њезнној бесмртностн предстоји јој у вечности награда или казна за добра или зла дела, која је починила у друштву са телом. Тело није мртво оруђе, него је битни део човечјега склопа и веран сарадник душе, ио томе не може бити никако искључено од нрнмања плаће за добра или зла дела човекова. А да то буде, мора бити опште васкрсење мртвих, које је, као што знамо, у уском савезу са васкрсењем Христовим. Једпо илп друго, — треће неда се ни помислпти. Васкрсење Христово васкрсење мртвпх, или неваскрсење мртвих неваскрсење Хрпстово Св. апостол Пав ле, као автентичан сведок пише овако: „И ако нема васкрсења мртвих, то ни Хрпстос не уста". (I. Кор. 15. 13 ) Хрпстос је у истину ваекрсао. За то је знао већ у напред пророк Давид, наговестио га Јона трпдневнпм својим пребивањем у утробп кнта, а каноничне књиге новога завета пуне су најавтентичнијих до каза. Предстоји дакле и опште васкрсење мртвих, Догмат о васкрсењу Христовом поткрепљује друге хрпшћанске догмате. Кад неби, рецимо само, Христос васкрсао, да II' би могао да се узнесе с телом на небо и да седне с десне стране оцу? Па даље, види се да је догмат о другом доласку Хрпста већ по самом значењу речи, основан на првом доласку његовом, кад је положив сатисФакцију васкрсао из мргвих. Ово узнесење и други долазак Христов, које се без васкрсења његова не да ни замислити, пмаде свој важан значај који утиче спасоносно на род човечји. После васкрсења посветио је Христос ученике своје у сврху, да науку еванђел ску проповедају и да св. тајне свршавају. Ушав у кућу. у којој су се ученнцп ње гови искупнлп. од страха пред Јеврејима, рече им: „Мир вам; као што отац посла мене, и ја шаљем вас. И ово рекавшн дуну п рече им: примите дух свет. Којима опроетите грехе, опростиће им се; и ко-

јнма задржите, задржаће се". (Јов. 20, 21. 22. 23.) Историја наше цркве убеђује нас са колпкпм се успехом ширило хршнћанство после васкрсења Христова Христос остаје на земљи 40 дана. учи и упућје ученпке своје и бистри појмове њихове. Кад се вазнесао и десети дан послао духа св. на апостоле, они почну говорити страним језицима, а иарод је хиљадама притицао у крило хришћанске цркве. Сада осетише људи да је хришћанство нрава богом основана религија. Сва жестока гоњења, која је Христова црква кроз векове претрпети морала, ннсу била кадра иоколебатп њезин чврст основ, који је Христос васкрсењем својим учврстио. И премда је хриш ћанство, као нова религија, искуснло и препатило много, не подлеже, него прими венац победе п постаде државном религијом Ова религија, страдањем и смрћу Христовом усностављена, а васкрсењем његовпм утврђена неће и ие може подлећи ни једној струји времепа. Оиа је цео свет победила, „јер сваки, који је рођен од Бога, побеђује свет; п вера је наша ова победа која победн свет". (Г. Јов, 5. 4.) А „које који свет побеђује осим онога који верује да је Исус син божији?" (I. Јов. 5. 5.) Оваке су посљедице Христова васкрсења, иред којима су стрепили већ онда, иревејани главари свештеничкп и старешине јеврејске, дајући стражарима новац са овим речима: „Кажите: ученпцп његовп дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавалн И ако то чује суднја, ми ћемо њега умирити, и начинити да вам ништа не буде". (Мат. 28, 13. 14.) Војнпцп, иетина, примише новац, али вест о васкрсењу Христовом пројури као муња целим светом, да ноткрепп истиниту науку божанску, из ко.је се разлише животворне реке н потоцп на све крајеве света. Да нам јасније буде оно што садржи данашња наша тема, присиодобићемо васкрсење Хрпстово са пролећем. Пролећем се оживљује сва природа п буди из тешког зимског сна. Васкрсењем Христовим нодигао се човек из мртвнла и таме у нов живот, где му засја сунце светлоети, истнне,