Српски сион

Б р . 19.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 293.

непорочне владичице наше свете Богородице, часних анђела и свију светих и блажених људи. Јер чим се чешће они на иконима насликани виде, тим ће се живље код дотичних, који на њих гледају, узбудити успомена и чежња к њиховом прототипу, целнваће их и одаваће им разборито поштовање, али пе оно нуно поклонење, које по вери нашој нринада јединој божанственој природи, него ће им се одавати част на онај начин, као што се одаје слици часног и животворног крста светим Еванђелијима и осталим свештеним иредметима, приносећп им на име тамјан и свеће, као што је то у древних благочастиви обичај био. При чему част, која се одаје икони, прелази на прототии њезин, и који штује икону, штује лице, које је на њој нацртано. Таковим ће се начином утврдити учење св отаца наших. то јест, предање посвудне цркве, која је од једног до другог краја света нримила Еванђелије." (Превод Дра Н. Милаша) Садржај овога догмата јасно показује значај, вредност и корист св. икона. Основ иак, на којем се маниФестује овако назначење икона, јест тврда истина, да су оне верно израђене у духу, ирема захтевима и иодашцима иравославне цркве. То захтева св. наша црква, па према томе не може се ни замислити поштовање онаких икона, које су нзрађене више по Фантазији уметничкој него ли према њезиним захтевима. Па ипак могу се наћп, премда сада још у мањој мери, таке иконе п у нашим кућама! Узрок тому бити ће неукост и наивност нашега народа у т. з. „полунросвећеним" слојевима, па онда можда и утисци из спољашности и са страие. Ми не осуђујемо уметничке радове, али наша истинита црква и њезина консервативност не може поднети слободну уметничку Фантазију, која иначе у променљивом и модерном свету, кадра је да буде и лепа, и занимљива и уважена. КвалиФикација уметника може остати непромењена, али у границама оне цркве, која пре свега тражи од уметника, да се придржава строго антиквитета. Данашња светска конјунктура не може и не смије утп-

цати на израђивање св. икона за православну цркву и њезине верне. У том послу не смије бити ништа истакнуто онако „ргорпо тоСи". Лепе су речи св. Тертулијана, које се баш овде даду згодно применити: „Ми немамо никакве нужде да се старамо о просвети после Исуса Хриота. нити да истражујемо даље после Еванђеља. Верујући у Христа и у Еванђеље, не ћемо да знамо за другу веру." (Ргаезепр!:. Наеге1. Сар VIII) У најновије доба, премда не код нас, најбољи је и уједно и најкрупнији пример заблуде у сликању св. икона Рус Верешчагин. Лошу страну његова дела показала нам је крнтика у своје време. Н>егове т. з. „библијске слике" : „Света пор^дица" и „Ускрснуће Христово" поникоше на мотивима, које је диктовао Штраус и Ренан. Нама је то доста и много. Унозорујемо сваког православног Србина, да при куповању и добављању св. икона, са ма ко.јег стоваришта код нас, буде здраво пажљив, држећ на уму, да су ше иконе рађте у туђим фабрикама а без сваког надзора и цемзуре. Пренебрегнемо ли и најмању пажљивост, ето нам згодне црилике, да за своје рођене новце купимо којешта. Пишућ ово сетисмо се циркулара високонреосвештеног г. мнтрополита Михаила од 20. децембра 1889. ЕВрој 1959., којим он оиомиње подручно свештенство, да води тачан рачун и да бдије како ће народ куповати само таке иконе, које су изрлђене по иропису и типу српско-православном. Радп саме ствари о којој говоримо, а но иревеликој важностн истога цпркулара и за наше овдашње прилике, наводнмо га овде дословице: „Од неког времена почеле се уносити у Србију иконе католичког п унпјатског изгледа, п овакве слике противне православљу — продају трговци, књижари и разносачи нашему народу као иконе православне. „Нашли смо за потребно и корисно светој вери, обратити нашем свештенству особиту нажњу, да не допушта овакове иконе ни у црквама, ни по домовима хришћанским. „А да лије икона противна православљу, то се може познати: ирво из иотписа