Српски сион

С тр . 294.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 19.

на туђем језику ; друго из тога, што су све ди типа римскога обријани или им је иа врху главе теме обријано, са оделом, које се не употребљава у нашим црквама и позитуром западњаштва, на коленима и са склопљеним рукама. „Како по своме свештеиичком позиву, тако и по овом нашем налогу иравослав но српско свештенство има ради очувања народа у православљу лејствовати иоуком, саветом и влашћу, да се противне нашој цркви слике под именом икона не купују и не држе у Србији ни у црквама ни у домовима српског народа. „Овај се распис има наћи прн свакој цркви и манастиру ради постунања но њему." („Хришћанскп Весник" 1890. год. свеска I.) К овом додајемо још неколико речп нашег врло уваженог нпспа, преч. г. Јована ВучковиЛа, проте и проФесора богословије у Задру; п те нам речи могу бити најбољом опоменом, како се за добар новац може купити највећп несмнсао Исти писац прнча нам: „како је, негде на западу насликао неки сликар смијешну слику „Жртва Аврамова." Отац паперио кубуру на свога сина, а од озго, с небеса пушта анђео воду управо на оно мјесто гђе је барут, те кубура не може да саставп." Па додаје : „Нпје лп смијешна та слика? И те како !" Још каже: „да таких слика има на западу доста " („Истина," 1885 — 86.) Ово је ваљда најкрунннји пример, па се лако може приметити ал има их тањих и финијих , где неправнлност и неправославност може разабрати само око вешта посматрача. За то, кому је да купи икону, нека нредходно потражи савета и поуке код свога свештеника. иа ће бити у томе увек на чисто. Овим хтедосмо рећи, како нису све иконе православне, које су уметнички израђене и које можда донекле, по добро схваћеној главној идеји имаду сличност са св. иконома; а кад их мало боље носмотриш, оне су нешто са свим друго. Данас претежнији део нашега народа по селима има у својим кућама св. пконе израђене на стаклу, са простог ал при родног разлога — што су јеФтипе. А ка-

ково је дело ? Да иас Бог сачува! Пред нама је така једна икона Глава читаво чудо, Руке грдне, више него отечене, присгале би само какову колосу. Ноге кратке, сувоњаве, а нетице високе. 0 боји да и не говорим. Ту су све боје овога света, па куд су све. туд још „дрече" са свим неприродно употребљене. Фнрмаменат над главом светитеља пун је ружица и другог цвећа, не знаш ни за што, ни у коју сврху, ни са каковим символичким зпачењем? Биће да је слика за то тако украшена, јер немачки „културтрегери" добро знаду. да прости народ здраво воли јасне боје и шаренило. Њихове Фабрике продукују таких слика на хиљаде. Трговци држе детаљисте, а овн народу нуде, досађују и продају уз јеФтину цену. По самој нак изради овака је слика не само бурлеска, него још и голема инконсеквенгност ирема нашнм св. иконама, које у црквн и ван цркве мораду имати потпуни и нужни аФинитет. Још имам да приметим, и са свим је природно, кад су већ слике накарађене и кад због лоше из ■ раде не мож' знати чији лик има слика да иредстави, нужно је да се име писмом прибележи И тако могу се но где где наћи у сељачким православним српским кућама ! ;оне п са оваким натписима: ЈН5 (Језиз ћоггппит 5а1уа1ог); НеШ^ез Негг Јези ; Ессе Ногпо ; Мапа Кгопип^ ; Негг Мапа; Мапа СтоГе с1е ЕоигЈез, и друге неке. Такове иконе. као што видимо, нису православне. Нису без погрешке где које и од оних икона, које су масном бојом израђене, или на хартији са акварелним бојама колорисане. И ту има неправплности и неправославља. Видећемо пкону „св. Богојављења ', која показује моменат кад је Христос загазио у Јордан да га св. Јован крсти, а овај захватио воде или шкољком или само руком па га иолева преко главе. Ово је римски начин крштења „облевањем", који је ионикао тек у XIV. веку у место трикратног „погружавања". Наћи ћемо даље светитеља, који су живели пре V. века, одевеннх у сакос а не у Фелон, ма да је сакос уведен тек у У. веку од грчких императора; св. Саву без „светог