Српски сион

С тр. 318.

„СРПСКИ СИОВ."

Б р . 20.

је одушевљена и ретка Срикиња, бида је даровита, образована, идеална жена, која је срцем и душом одана била Српству. Многој нриповетци или чланку њенога мужа она је улила живота и дала полета. Често је и сама што занимљиво замислила, начисала и мужу на ирераду дала. У 6. броЈу овога листа штампан је њен чланак о фонду за удовице и сирочад свештеничку, који јасно сведочи, да то није била обична жена. У много је нрилика показала своје родољубиве осећаје. Умрла је у 44-ој години живота свога и оставила је за собом петоро несастаране деце. На опелу јој гокорио је о њеним врлинама и честитости ирота старо-бечејски Јован Бороша. Вечан јој спомен! (ј ђорђе Камбер) адвокат, бивши многогодишњи вароптки канетан, егштр^п бачке дијецезе, варошки представник итд. иреставио се у Новоме Саду 5. (17.) маја о. г. у 70-ој години живота свога. Покојникова породица, којој је он последњи огранак, снада у старе поштоване породице новосадске. И отац покојников био је много година варошки канетан. Мати му је била од знатне породице Богдан-ове, и она је о свом трошку саградила у Н. Саду николајевску цркву и свештеника дуго издржавала. Покојника су као честита човека уважавале све народности. На опелу му служиоје и св. патријарх Георгије. Силан свет отпрат^о је покојника до вечне му куће. Покој му души!

РАС1ШС НАГРАДЕ*). Вршачко сриско црквено аевачко друштво намерно је ове годпне да ирослави двадегетието-годтињицу од свога иостанка, те С тога жели да му се за ову свечаносг химиа колшоиује. Позивају се вештацн ликовође и комаозитори наших певачких дружина и других завода, да ову доле изложену химну комаонују за му шки лик. Рок траје до 1. (13.) јуна о. г. а награда износи два дуката за ону комиозицију, коју одбор за најбољу и најскладнију изабрао буде. Награђена компонована нартитура припада као својина друштву. Композиције шаљу се под именом, девизом или другим каквим знаком на друњтв. нредседника г. др. Светозара ВасиЛа у Вршац. *) Умољавају се сл. уредништва срп. листова, да овај распис награде ааједно са химном у својнм цењеним днстовима отштампати изволе, за које им се унапрсд од стране управног одбора захваљује.

X И М М А, К0 ЈУ Ј е нанисао г. Милутин Трби%, свештепик вршачки, гласи овако: Кад звездице нојца проспе, сјајни месец љубне цвет, зашумори росно цвеће, шумор-песма тихо леће у звездани виши свет. И кад поток заромори и кад силни јекне гром, у зраку се слава хори, слава творцу небесном. Хај, па појм» и ми славу, пгго ј' природа поје сва, Богу правде и слободе, Богу Српства ноносна ! Крај песмице, верне друге, поред миља, иоред туге, нек нам жића плови брод кроз валове бурних мора, што их он, пребродит' мора, да до славе доспе род ! * Ој, прошлости мучни дани, крвав-сузом проплакани, ка::о ли вас штује Срб ! У муци се челичио крвцу своју кад је лио за крст часни, за свој грб! Па у реци крви своје није плак'о, — певао је : муке љуте, наде своје, и са песмом — ускрсн'о је ! Крај песмице, верне друге, иосред миља, посред туге, нек нам жића иливи брод кроз валове бурних мора, што их он, пребродит' мора, да до сдаве доспе род!

Ч И Т У Л> А.*) (| Светозар Пантелић) иоа-Лале звани, иа■рох у Јаску, у архидијецези, преселио се у вечност на велики понедељник 15. (27.) анрила о. г. у најбољем мушком веку, у 43-ој години живота свога. Покојник се родио 21. октобра 1848 *) Да бисмо могли у овој рубриди достојно испратити на онај свет сваког нреминулог светптеника, молимо лепо нријатеље овога листа, да нам саонште смртне случајеве, који се догоде, и да напишу по ко.ју реч из живота дотичног покојнпка. Уредн.