Српски сион

Б Р . 20.

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 319.

у Панчеву, где му је отац, Јован Пантелић, био управитељ сриских пародних школа у тадашњој банатској Крајини. Мати му је била Евица, кћи проФесора гимназије карловачке Васе Лукића. Отац покојников био је позаати „директор Јова", вишегодишњи управитељ гимназије карловачке, који је ире неколико година преминуо, а брат му је био пок. владика шабачки Самујило. — Основне школе, гимназију и богословију свршио је покојник у Карловцима, па је год. 1871. отишао за срп. нар. учитеља у В. Бечкерек. где се оженио Олгом, ћерком елемирског свештеника Стевана Ковачевића, познатом вир гуозкињом на гуслама, која га је само 18 дана преживела, те сада обоје једно поред другог бораве вечити санак у убавој Фрушкпј Гори. У В, Бечкереку истицао се доста активно у народним послокима онога доба и био је свагда где је требало међу првима. Учитељевао је кратко време и у Ст. Сланкамену, а за тим се год. 1873. зађаконио и запопио, те је био најире канелан у Белегишу, па онда у Карловцима, а одатле је после отишао за пароха у Буковац. где јенеколико година ировео. Не имајући од срца порода узео је, у споразуму са својом супругом, под евоје једно сироче буковачко — Миту Петровића, кога је по свом нежном и милостивом срцу до смрти љубио очинском љубављу, а звао га је од милости „Наод Момиром." Исто сироче находи се сада као трговачки помоћник у радњи младог Србина Саве Кретића у Руми. Године 1885. изабран је покојник за пароха јазачког, где је до смрти своје вршио свештеничке дужности. — Покојник био је један од интелигентнијих свештеника наших, добре и веселе нарави и поштена срца. Често је држао проповеди, те је учио свој народ сваком добру и ноштењу. Био је веран друг, искрен пријатељ, пријатан у друштву, а сврх свега милостива срца и неизмерно дарежљиве руке, те је сиромасима делио и иоследњу крајцару. Сиромашннм парохијанима својим врптио је све дужности беснлатно; а кад би се десило, да су деца остала без родигеља својих, он их је увек даривао новцем, да би их колико је могуће утешио и терет им олакшао. Покој души доброме попЛали! Вечна му успомена ! НОБЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ. — Декламације за буђење и неговаље морални и побожни миели. Сложио Нжола Еова■

чевиЛ, стари свештеник у Илинци. — У Новоме Саду, штампарија срнске књижаре Браће М. Поповића, 1891. — Стр. 99. Цена ? — Књига ова посвећена је Његовој Светости. српском патријарху Георгију. — Из предговора види се, да је писац те „декламације" нанисао у народнсм десетерцу стиху још као ђакон, учитељујући више година, за своје ђаке, да их утврди у религиозним осећајима и нобожним мислима, а гатампао их је сад у старим годинама као поуку за младеж. Поштовани г. писац ммао Је заиста племениту сврху пред очима, издаваЈући на свет те своје „декламације," које су пуне морала, али морамо признати, да му стихови да се најблажије изразимо — не теку глатко. Смер иишчев одиста је похвалан, али није изведен по уметничким законима нојезије. У књизи тој доста јеијезичких и штампарских погрешака, што у данашње доба не би смело бити. — „Коло". Недељни народни лист, који је од 20. априла (2. маја) о. г. почео да излази у В. Ђечкереку сваке суботе на целом табаку. Власник, издавалац и одговорни је уредник томе листу Светозар ГрчиИ. Цена је листу 4 ф . на год., а 2 Фор. на но године. — Као што се у пристулу вел и, „Коло" н и је политички лист , пего ће се у њему иретресати друштвена, просветна и економска питања, и стараће се о потребама нашега народа. Још обећава између осталога, да ће нарочиту бригу водити о нашој народној црквено-школској автономији. Бориће се, да се очува, што већ имамо у својој автопомној згради, и да се догради, што јој по нашим повластицама и позитивним законима и одредбама и по духу автономних установа прииада. ОГЛАСИ.

0 Т Е Ч А Ј. На упражњено месго иароха у Грабову-Свилогиу са илатом VI. разреда овим се стечај расписује. Који желе место то получити, имају своје ваљано устројене молбенице, ако су из стране епархијо. путем своје надлежне конзисторије, иначе .утем надлежног им протопрезвитера до 15. јуниЈа о. г. овамо поднети. Из седнице конзисторијалве у Еарловци 9. (21.) априла 1891. држане. Архвдијецезална конзистсрија.